Kontrolisanje rasta obima podataka

Kompanija „Veritas", sprovela je u saradnji sa istraživačkom kućom „Ipsos", istraživanje na uzorku 481 organizacije iz oblasti informacionih tehnologija, bezbednosti i prava, sa ciljem da odredi koje alate i taktike njihovi stručnjaci upotrebaljavaju i koliko se iste uspešno pokazuju u upravljanju informacijama.

Najnovija studija usledila je posle Global Databerg izveštaja i Indeksa genomike podataka, koji su otkrili da se zbog „eksplozije" informacija organizacije suočavaju sa problematičnim situacijama.

Ova dva prethodna istraživanja otkrila su da čak 85 odsto svih informacija koje organizacije čuvaju i obrađuju čine takozvani „tamni" podaci, tj. podaci nepoznate vrednosti, ili podaci koji su udvojeni, zastareli ili trivijalni, i da 41 odsto svih uskladištenih podataka nije korišćeno prethodne tri godine.

„Kako organizacije usvajaju mentalitet sakupljača informacija, podaci niske vrednosti se natalože u terabajtima, možda čak i petabajtima, pa postaje sve teže pronaći informacije kad su one potrebne, kao i zaštititi osetljive informacije.

Iz tih razloga, kao i zbog pravnog okruženja koje se brzo menja i usložnjava, menadžment rizika je prvi razlog što organizacije investiraju u programe za upravljanje informacijama (IG programe)", kaže Ben Gibson iz kompanije „Veritas".

Najveći broj usvojenih alata i taktika predstavlja nasleđe „sačuvaj sve" pristupa

Istraživanje je otkrilo da se organizacije, kad odluče da investiraju u neki od „IG programa", suočavaju sa mnoštvom različitih pristupa koji im se nude. Od 18 alata obuhvaćenih istraživanjem (počev od arhivatorskih rešenja, pa do analize podataka itd.) i 14 taktika (uključujući izradu politika, povraćaja i obuka), svi su dosegli stepen usvojenosti od 60 odsto i više.

Kako kompanije znaju koja je vrednost njihovih podataka? U istraživanju je otkriveno da 72 odsto organizacija „odlikaša" ‒ onih koje su najbolje ocenjene od strane istraživanja ‒ sprovodi ispitivanje po tipu datoteke kako bi se sprečilo nagomilavanje datoteka koje nisu kritične za poslovanje, pa samim tim i imaju manju vrednost za organizaciju.

Sa druge strane, 29 odsto organizacija lošijih ocena primenjuje tehniku ispitivanja tipa datoteke. Slično je i sa ustajalim podacima - 66 odsto organizacija sa visokim ocenama meri procenat ROT podataka (redundantnih, zastarelih, trivijalnih informacija).

Ako uzmemo u obzir tipove alata i taktika koji su u većoj primeni kod „odlikaša", jasno je zašto su ove organizacije bolje u brisanju podataka bez ikakve vrednosti i zašto umeju bolje da procene vrednost pojedinačnih podataka.

Visokoocenjene organizacije prosečno su za 36 odsto bolje od ostalih organizacija kad je u pitanju kontrolisanje rasta obima podataka.

„Eksplozija informacija stvorila je neodbranjivo rizično okruženje, te je upravljanje njima postalo prioritet" ‒ ocenio je Šon Pajk, programski direktor IDC-a zadužen za sledeću generaciju bezbednosti podataka i upravljanje informacijama.