Evolucija ćelija raka

Ćelije tumora se menjaju, prilagođavaju i evoluiraju baš kao i životinje u divljini. Najnovija predviđanja i rezultati istraživanja Američkog udruženja koje se bavi malignim oboljenjima, kažu da će u Sjedinjenim Američkim Državama 42 odsto muškaraca i 38 odsto žena u nekom trenutku oboleti od raka.

Iste procene odnose se na 54 odsto muškaraca i 48 odsto žena u Velikoj Britaniji, gde je uočen i porast malignih oboljenja za tri odsto godišnje.

Odgovor na pitanje o tome zašto toliki procenat ljudi u nekom trenutku svog života oboli od raka možda leži u tome da je rak "nesrećni nusproizvod" načina na koji evolucija funkcioniše.

Međutim, upravo evolucija treba da ubrza razvoj tretmana i terapija koje bi unapredile našu borbu s kancerom. Kancerogene ćelije „krše sva pravila" procesa deoba ćelija, kojih u ljudskom telu ima na milijarde.

„Ipak, kod deoba ćelija raka kao da se radi o potpuno drugačijem organizmu", kaže Timoti Vajl, razvojni biolog Univerziteta u Kembridžu u Velikoj Britaniji, i objašnjava da, pošto se takva ćelija brže deli, dobija i više hranljivih materija od svojih suseda, pa ima veću verovatnoću da ubrzano raste i razvija se.

Kancerogene ćelije van pravila uobičajenih deoba

Zdrava podela ćelija zasnovana je na svojevrsnoj kontroli i izvesnim ograničenjima, dok kancerogena ćelija raste divlje i nekontrolisano. Čak i ako se desi da neka od takvih ćelija ne preživi, i mali broj njih ima sposobnost da se brzo razmnoži i tako regeneriše tumor.

Međutim, naša tela su prilično uspešna u uočavanju takvih mutacija. Postoje biološki sistemi u nama koji su sposobni da unište većinu mutiranih ćelija i pre nego što uspeju da nam naude. Kako objašnjava Čarls Svanton iz Frensis Krik instituta u Velikoj Britaniji, za taj prilično dobar, ali ne i savršen mehanizam, zaslužni su upravo milioni godina evolucije.

Kao i kod pojedinih vrsta ‒ ljudi, lavova, žaba, čak i bakterija ‒ genetske varijacije tokom vremena javljaju se i kod ćelija raka. Tumori se ne razvijaju na linearan način, već na razgranati evolucioni način, što znači da ne postoje dve ćelije u tumoru koje su iste. Ćelije tumora evoluiraju i stvaraju različitosti kako bi mogle da prežive terapiju i nadmudre medicinu i lekare.

Problem kod terapija, čak i kod onih ciljanih koje su usmerene na posebne vrste tumora, jeste taj što se vremenom javlja određena rezistentnost, a „to se dešava upravo zato što ćelije raka mutiraju i postaju otporne", kaže Svanton, koji je sa kolegama proučavao taj problem u cilju nalaženja terapije sa boljim ishodom.

Prosečan tumor može da sadrži otprilike hiljadu milijardi ćelija raka. Neke od tih ćelija imaju sposobnost mutacije i tako postaju imune na terapiju.

Svanton i njegove kolege smatraju da je tri ‒ magičan broj. Njihovi proračuni pokazuju da bi targetiranjem tri osnovne vrste mutacija u isto vreme ‒ svaka ćelija tumora mogla biti uništena.

Međutim, terapija na osnovu takvog pristupa neće biti jeftina. Potrebno je da istraživači uče o specifičnim tipovima kancera, da znaju da utvrde zbog čega su i kakve mutacije ćelija u toku, i na kraju - da odrede kakva „koktel" terapija treba da se primeni.

„Rat klonova"

Istraživač Alberto Bardeli sa Univerziteta u Torinu u Italiji, koji se bavi istraživanjem raka debelog creva, takođe je koristio teoriju evolucije kao inspiraciju za potencijalno rešenje u prevazilaženju rezistencije na lekove.

„Bio sam veoma razočaran činjenicom da svi tumori postaju otporni", kaže na osnovu dosadašnjeg rada. Bardeli je u svojoj praksi koristio rezistenciju na lekove kako bi razvio novu terapiju protiv raka.

U svom radu, on počinje od, kako kaže, „dosadno otpornih kancerogenih ćelija", koje naziva „klonovima". Pacijentima se daju određene terapije lekovima, a onda se stanje prati da bi se utvrdilo u kom trenutku određena kancerogena „klon" ćelija počinje da raste do faze dominacije u tumoru, zahvaljujući tome što je razvila otpornost na lekove.

Tada Bardeli zaustavlja tretiranje raka lekovima, očekujući da rak krene u rat sa samim sobom, što naziva „ratom klonova". Koliko će navedena tehnika biti uspešna - još se ne zna. Tim upravo počinje sa kliničkim ispitivanjima.

Iako evolucioni pristup može imati veliki potencijal u lečenju, u isto vreme je jako važno da se bolje razumeju okidači, odnosno izazivači raka, poput UV zračenja i pušenja koji takođe doprinose mutacijama.