Analiza oblaka i globalno zagrevanje

Naučnici Univerziteta Jejl i Nacionalne laboratorije Lorens Livermor analizirali su trenutno stanje oblaka i tako utvrdili da bi porast temperature mogao biti mnogo veći nego što se ranije mislilo.

Njihovo istraživanje polazi od pretpostavke da su računarski modeli za predviđanje klimatskih promena značajno potcenili uticaj koji bi oblaci mogli da imaju na globalno zagrevanje. Naučnici ističu da bi dvostruko veća koncentracija ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi (u odnosu na predindustrijski period) mogla dovesti do globalnog porasta temperature za 5,3 stepeni Celzijusa -što je daleko toplije od 4,6 stepena, kako su stariji modeli predviđali.

Analiza satelitskih podataka, kojom rukovodi Univerzitet Jejl, utvrdila je da oblaci u većoj meri sadrže tečnosti nego led. Oblaci sa kristalima leda reflektuju više sunčeve svetlosti od oblaka sa kapljicama tečnosti koji sprečavaju sunčeve zrake da dopru do Zemljine površine i zagreju je. Zbog povećanja emisije ugljen-dioksida u budućnosti će se manje oblaka promeniti u stanje reflektovanja toplote nego što se prvobitno mislilo. To znači da će dosadašnje procene o zagrevanju morati da se povise.

Pojačano zagrevanje bi znatno otežalo ostvarenje dogovora koji je postignut prošle godine na Samitu o klimatskim promenama u Parizu.

Njime je predviđeno da se rast globalne temperature ograniči na manje od dva stepena Celzijusa kako bi se izbegli opasni ekstremni vremenski uslovi i nestašice hrane. Zemlja je već za jedan stepen toplija od pojave teške industrije, koja je koncentraciju ugljen-dioksida povisila za više od četrdeset procenata.

Ajvi Tan, učesnica u istraživanju, objašnjava zašto je došlo do  konfuzije prilikom procenjivanja i krivi za to nedostatak podataka i nesigurnost po pitanju uloge oblaka: „Modeli su sistematski potcenjivali količinu tečnosti u oblacima, što znači da nismo u potpunosti uvažavalipovratne informacije". Tanova je zatim upozorila: „To bi, u zavisnosti od modela, moglo da znači da je naša gornjagranica zagrevanja sada još veća, što ima ozbiljne posledice po nas u smislu klimatskih promena. Zato moramo mnogo bolje da razumemo ove povratne informacije."


Naučnici pokušavaju da dokuče u kojoj meri će oblaci i isparavanje tečnosti uticati na zagrevanje koje je već u toku. Rad objavljen prošle godine utvrdio je da kratkoročne fluktuacije u oblacima imaju veliki uticaj na neto stopu rasta toplote Zemlje. Jedan od autora ovog rada, dr Kevin Trenbert, iz Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja, priznao je da su istraživanja već pokazala da postoje „velike greške u klimatskim simulacijama kada su oblaci u pitanju".

Trenbert smatra da je delikatna veština odrediti ulogu oblaka, ako imamo u vidu njihove godišnje cikluse, rasprostiranje i neizvesnost oko toga da li se osetljivost klime značajno promenila. Osvrnuvši se na istraživanje kolega sa Jejla, Trenberg je rekao da je njihova studija dobra kao prvi korak, ali da je mnogo više potrebno da bi se utvrdilo kako se oblaci menjaju sa promenom klime.

Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, velike prisilne migracije i klimatske promene biće najveći rizici sa kojima će se svet suočiti u 2016. godini. Za sledećih deset godina  svetski stručnjaci predviđaju kao globalne pretnje: nestašicu pijaće vode, neuspeh u prilagođavanju klimatskim promenama, ekstremne vremenske uslove, nestašicu hrane i duboku socijalnu nestabilnost. Mnoge od navedenih opasnosti nastaće kao posledica globalnog zagrevanja i čovekovog neadekvatnog suočavanja sa njim.