Istovremena erupcija svih vulkana

Trenutno na Zemlji ima oko 1500 aktivnih vulkana, što znači da su imali makar jednu erupciju u proteklih 10.000 godina. Šta bi se dogodilo kada bi svi ovi vulkani proradili istovremeno?

Kada bi kojim slučajem došlo do istovremene aktivnosti svih vulkana na svetu, ne bi sve erupcije bile iste. Dr Metju Votson, poznati vulkanolog sa Univerziteta u Bristolu, objašnjava da se erupcije vulkana mogu široko kategorizovati u dva različita tipa: „Prvi, plahovit, proizvodi lavu i dosta gasa, a drugi proizvodi pepeo i gas".
Dr Votson dodaje da razliku u aktivnosti kontroliše uglavnom viskoznost magme: „Što je viskoznost veća gas teže izlazi, pa je verovatnije da će doći do eksplozije. Uprkos ovim podelama erupcije, ako bi svi vulkani u svetu proradili u isto vreme, rezultati bi bili katastrofalni na više načina".

Razorni oblaci kamenja, gasa i pepela

Pored magme i velike količine pepela, ljude bi ugrozili i piroklastični tokovi ‒ veoma brzi oblaci mešavine kamenja, gasa i pepela, koji dostižu temperaturu iznad 100 stepeni Celzijusa. Ovakve pojave ne samo da bi uticale na ljude koji žive u blizini vulkana već bi mogle da izazovu razaranja i do sto milja od lokacije.
Mnogo je naseljenih područja u blizini vulkana. Procenjuje se da tri miliona ljudi živi u blizini Vezuva, a 130 miliona na ostrvu Java, koje ima 45 aktivnih vulkana.
Razaranja u blizini vulkana predstavljala bi samo početak. Vulkanski pepeo može da putuje i nekoliko hiljada milja. „Pepeo je prilično neprijatna stvar. Sastoji se od sitnih fragmenata stakla, kristala i stena", napominje dr Votson.
On je podsetio na erupciju vulkana Ejafjadlajekidl na Islandu, kada su mnoge svetske kompanije otkazale letove zbog straha od oštećenja avionskih motora. Pored toga, vulkanski pepeo može da ošteti zgrade i dovede do laganog urušavanja temelja. Udisanje pepela moglo bi da prouzrokuje velike plućne probleme. Možemo zaključiti da bi život nakon erupcije vulkana izgledao ovako: kuća ne bi bilo, ali ni vozila koja imaju motor; pri tom, nigde ne bismo mogli da idemo bez gas-maski.

Gubitak komunikacije i dugoročne klimatske promene


Vulkanski pepeo može da poremeti rad satelitskih antena, ali i da blokira radio talase, te bi savremeni sistemi za komunikaciju vrlo brzo prestali da funkcionišu.
Erupcije vulkana mogu izazvati i dugoročne klimatske promene. Iako vulkan obično povezujemo sa vrelom lavom, ogromna količina pepela i gasa u atmosferi zapravo bi smanjila temperaturu na globalnom nivou. Ipak, na duže staze, emitovan ugljen-dioksid doveo bi do zagrevanja planete.

Manje sunčeve svetlosti

Ako bi se neko našao u blizini vulkana „koji se budi" ‒ teško da bi mogao da preživi. Spas bi mogao da nađe jedino ako bi se ukrcao na kruzer koji ima dovoljno zaliha hrane, vode i medicinskih sredstava. Međutim, i tada bi se javio problem jer bi nebo bilo mračno i prekriveno pepelom. To znači da bi sunčeva svetlost teško dopirala do ljudi i organizam ne bi dobijao dovoljno vitamina D koji je ključan za apsorpciju kalcijuma. Osim toga, nedostatak sunčeve svetlosti može uticati na proizvodnju serotonina, što dovodi do anksioznosti i depresije.
„Hipotetički, ako bi svaki vulkan na zemlji proradio u istom trenutku, više ne bi bilo života na Zemlji. U tom smislu, to je scenario sudnjeg dana, ali je kao takav malo verovatan", zaključio je dr Votson.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 22. jun 2016, 19:57) - Prof. Ivan Zgrozeni [neregistrovani]

Zgrozen sam

Kakve veze ima sve ovo sa "bregzitom"?