Ko su hobiti

Fosili koji su nedavno otkriveni na indonežanskom ostrvu možda mogu da reše misteriju niske ljudske vrste koju zovemo „hobiti".

Ostatke (zub i kosti), nađene na lokalitetu korita prastare reke, istraživači su opisali kao „delove tela izumrle hobitske vrste". Fosili su stari oko 700.000 godina i pomeraju datum hobitske priče znatno dalje od vremena iz kojeg potiču prvobitni nađeni ostaci (50.000 godina) ‒ navodi se u dve studije objavljene u časopisu „Nejčer".

Naučnicima poznati kao „homo floresijensis" (Homo floresiensis), hobiti su u proseku bili visoki 106 centimetara, imali su mali mozak, veličine šimpanzinog, i bili su ranije poznati samo na osnovu fosila i kamenih alata koji su pronađeni u pećini na ostrvu Flores.

Novi fosili ‒ iskopani 2014. godine, na livadama sedamdeset kilometara istočno od pećine gde je prva hobitska kost nađena 2003. godine ‒ jačaju teoriju da su hobiti stigli na Flores kao drugačija, veća vrsta hominina (ranog čoveka), verovatno pre milion godina. Onda se nešto veoma čudno desilo.

Ostrvski mali ljudi

Ovi uspravni ljudi, koji su koristili alate, smanjivali su se generacijama, da bi se zaustavili na polovini prvobitne visine i težine. Proces je nazvan „ostrvskim patuljizmom" i poznat je kod životinja ‒ neke vrste se smanjuju na šestinu svoje prvobitne veličine jer se prilagođavaju okruženju i ograničenoj ishrani.

Prvi čvrsti dokaz smanjivanja čoveka

„Hobit je stvaran, to je prastara ljudska vrsta koja je drugačija od naše i danas više ne postoji na Zemlji", izjavio je dr Adam Brum, arheolog u Istraživačkom centru humane evolucije pri Univerzitetu u Kvinslandu ‒ vodeći autor jedne od studija.

Dr Gerit van der Berg, vođa iskopavanja i paleontolog australijskog Univerziteta Volongong, rekao je da novi fosili sa Floresa imaju sličnosti sa fosilima homo erektusa, koji su prvobitno nađeni na indonežanskom ostrvu Java. Fosili uključuju četiri zuba odrasle osobe i dva zuba bebe, deo vilične kosti i fragment lobanje dvoje dece i jednog ili dva odrasla hobita koji su, čini se, stradali u erupciji vulkana. Vilična kost nagoveštava da je ta osoba bila čak i malo niža od kasnijih ostataka iz pećine. „Sada se čini da je ʼhobitʼ sa Floresa zaista smanjeni homo erektus", dodaje Brum.

Odbacivanje teorije

Istraživači kažu da se sada može odbaciti teorija da su hobiti s Floresa zapravo moderna ljudska bića koja su se smanjila bolestima i genetičkim poremećajima.
„Ova otkrića jednom za uvek utišaće skeptike koji veruju da je homo floresijensis bio samo bolesni homo sapijens", ističe Van der Berg.

Najviše iznenađuje činjenica da nedavno iskopani primerci nisu bili ništa veći od onih koji su živeli na ostrvu 600.000 godina kasnije. „Bio sam iznenađen kada sam video nove fosile", kaže dr Josuke Kaifu, naučnik Nacionalnog prirodnjačkog muzeja u Tokiju i koautor studije. Dodaje da bi se za nešto tako staro „očekivalo da liči na većeg homo erektusa ili neku drugu primitivnu vrstu".

Brum ipak zaključuje: „Naišli smo na veliko iznenađenje, koje ukazuje na to da je homo floresijensis ekstremno stara vrsta koja je nastala od manje vrste na Floresu u veoma ranom periodu, moguće ubrzo nakon što je stigla na ostrvo pre milion godina”.