Paralelni svetovi, paralelni pogledi

„Vodič kroz galaksiju za autostopere" Daglasa Adamsa pominje da postoji mišljenje da bi vasiona, ukoliko bi nekom pošlo za rukom da je razume, istog trenutka iščezla i bila zamenjena nekom drugom, još manje razumljivom. Neki misle, nastavlja Vodič, da se to već dogodilo. Dostignuća i izazovi savremene fizike i kosmologije svakako nam pružaju obilje prilika da se podsetimo ove Adamsove šale. Pomeranje granica naših saznânja o prirodi, ali i naše sposobnosti da sebi predstavimo različite mogućnosti njenog ustrojstva, pruža nam, uz mnoge druge dalekosežne uvide, osnov da pretpostavimo da bi naša vasiona, suprotno „zdravom razumu" i semantički nedosledno, mogla da bude deo nečeg neuporedivo većeg: (za sada) hipotetičkog mnoštva svetova - multiverzuma.

Svaki na svoj način, Mičio Kaku i Brajan Grin ‒ dvojica vodećih prenosilaca naučnih sadržaja i pogleda ‒ poduhvatili su se da nam približe koncept multiverzuma i njegove moguće posledice po našu misao i postojanje. Njihova viđenja paralelnih svetova i sama su u mnogo čemu paralelna: obojica insistiraju na suštinskim principima koji odvajaju utemeljenu spekulaciju (kao sastavni deo naučnog metoda sticanja saznanja) od proizvoljne spekulacije kakvu srećemo pod okriljem pseudonauke.

Obojica nam pružaju dragoceni uvid u istorijat i implikacije naučnih otkrića o kojima govore, dopuštajući takođe da nazremo poneki „delić" živopisnih ličnosti koje su iznedrile ta otkrića i njihovih jednako živopisnih međusobnih odnôsa.Obojica se nepokolebljivo drže poznate mudrosti pripisane Albertu Ajnštajnu - da stvari valja predstaviti najjednostavnije moguće ‒ ali nipošto jednostavnije od toga.

Njihovi pristupi priči o paralelnim svetovima možda se prevashodno razlikuju upravo u proceni gde se tačka najveće moguće jednostavnosti nalazi - što je u živoj vezi sa stilom izlaganja i ličnim temperamentom, ali i načinom saobraćanja sa čitaocem, bez čijeg aktivnog učešća nužno izostaje čin značenja.

Postoji i razlika u težištu: za Grina, to je „mapiranje našeg neznanja", precizno razvrstavanje mogućih (fizičkih) koncepata multiverzuma - od pukog beskraja prostor-vremena, preko „kosmičke pene" večne inflacije, gde svaki slučajno nastali mehur biva jedna vasiona, pa sve do slavne kvantno-mehaničke interpretacije „mnoštva svetova" Hjua Evereta, gde svaki događaj stvara dva paralelna sveta, identična u svemu osim u ishodu tog događaja.

Staloženo i uz obilje duha, Grin nam sistematski predstavlja procese i mehanizme u osnovi svakog od mogućih multiverzumâ. Kaku, nasuprot tome, skicira svetove širokim potezima pera kako bi dospeo do vlastitog težišta: perspektive naših potomaka da ovladaju celokupnošću prirode i time postanu imuni na sva ograničenja koja naša vasiona postavlja trajanju i domašajima inteligentnih bićâ - čak i na ona koja proističu iz neumoljivih zakonitosti termodinamike.

Kaku nas stoga poziva da mu se pridružimo na maštovitom putu kroz uzbudljive predele tehnoloških principa kojima bi mogle da se služe dugovečne civilizacije - putu na kom tu i tamo susrećemo misao velikih vizionara poput Nikole Tesle, čija razmišljanja Kaku navodi kao jedan od pravaca buduće potrage za kolosalnim količinama energije potrebnim za astroinženjerske poduhvate.

Horhe Luis Borhes je zapisao da je trenutak u kom razumemo svet neizmerno dragocen, bez obzira na to da li je svet zbilja onakav kakvim ga razumemo. Knjige Brajana Grina i Mičija Kakua nude nam, svaka na svoj način, mnoštvo povoda i podsticaja za raznovrsna razmišljanja, koja nam mogu podariti upravo neke od takvih, spoznajnih trenutaka.