Laboratorijske i kliničke karakteristike sistemskih infekcija

Organizator skupa, naučno udruženje SABA (Scientific Advisory Board Adriatic), okuplja autoritete iz Jadranskog regiona (Italije, Slovenije, Hrvatske, Srbije, BiH, Crne Gore, Grčke, Albanije, Rumunije, Bugarske, Izraela, Makedonije, Malte, Moldavije i sa Kipra), kako bi zajednički ukazali na aktuelne probleme iz oblasti medicine. Skup je podstaknut idejom da se zaustavi progresija sepse i da se preduzmu adekvatni koraci u cilju konačnog zaokreta u njenoj dijagnostici i tretmanu.

Lečenje skupo, smrtnost velika

Sepsa je jedna od najčešćih, a najmanje prepoznatih bolesti kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju. Na globalnom nivou procenjuje se da od sepse godišnje oboli od dvadeset do trideset miliona pacijenata. Više od šest miliona slučajeva odnosi se na neonatalnu i sepsu u pedijatrijskoj populaciji, uz sto hiljada slučajeva puerperalne sepse.

Sepsa predstavlja veliki zdravstveno-ekonomski problem u svim zemljama jer je incidenca u porastu, lečenje skupo a smrtnost velika.

U razvijenom svetu, broj slučajeva sepse dramatično se povećao tokom protekle decenije, i to za 8‒13% godišnje, a sepsa trenutno odnosi više života nego rak dojke i creva zajedno. Broj hospitalizacija usled sepse više se nego udvostručio u prethodnih deset godina i prevazišao broj hospitalizacija u slučajevima infarkta miokarda u Sjedinjenim Državama.

Razlozi su razni, uključujući starenje stanovništva, povećanje broja medicinskih intervencija visokog rizika u svakom starosnom dobu, kao i razvoj multirezistentnih i visoko virulentnih uzročnika infekcija. U zemljama u razvoju razlozi povećane smrtnosti od sepse jesu pothranjenost, siromaštvo, nedostupnost vakcina i blagovremenog lečenja.

Uprkos izuzetno visokoj incidenci (1,2 miliona sistemskih infekcija krvi / 157 000 smrtnih ishoda godišnje u Evropi), sepsa je praktično nepoznata javnosti i često se pogrešno tumači kao trovanje krvi.

Sepsa se javlja kao odgovor organizma na infekciju i može da dovede do oštećenja sopstvenih tkiva i organa. Može dovesti do šoka, multiorganske disfunkcije i smrti, posebno ako se ne prepozna u ranoj fazi i ne leči odmah.

Sepsa ostaje glavni uzrok smrti od infekcije, uprkos napretku u medicini i upotrebi vakcina, antibiotika i intenzivne nege, pri čemu se intrahospitalni mortalitet kreće 30‒60%. Deset procenata svih nozokomijalnih infekcija jesu sistemske infekcije krvi.

Pravovremenost u dijagnostici i lečenju značajno utiče na smanjenje smrtnosti. Sepsa je još 2010. godine proglašena za hitno medicinsko stanje i neophodno je da se razvije isti sistem u zbrinjavanju i lečenju kao za druga hitna stanja.

Izvan evidencije

Pored svih činjenica, javnost još uvek ne shvata koliko je sepsa zabrinjavajuć zdravstveni problem. Na bolničkim listama ova bolest se retko evidentira. Piše se primarna bolest ili simptom, kao i posledica, tj. slabost u funkciji organa. To je razlog što na listama nacionalnih centara za prevenciju i kontrolu bolesti nema sepse među najčešćim uzrocima smrti.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) analizira sve dobijene podatke i prema tome sastavlja listu bolesti kojima treba posvetiti najviše pažnje. Na listi SZO nalazi se upala donjih disajnih puteva kao treća i još mnogo infektivnih bolesti na različitim mestima, a infektivne bolesti postaju smrtonosne samo kada se razviju u tešku sepsu.