Muzika i razvoj govora

Uključivanje u muzičke aktivnosti poboljšava verbalne sposobnosti dece koja kasne u govorno-jezičkom razvoju. Dete napreduje od pasivnog slušanja do pevanja uz podršku, zatim do neposrednog ponavljanja, i na kraju ‒ do samostalnog izgovaranja ciljanih reči ili fraza.

Muzika je toliko moćno oruđe u ubrzavanju razvoja da bi govorni terapeuti trebalo da je koriste kao osnovno sredstvo za rad i pomoćni metod pri izvođenju psiho-motoričkih vežbi.

Ksenija Mirković, direktor i predavač u Centru za edukaciju „Školica za muziku", ističe da ovakvim načinom rada omogućavamo da lekcije budu zanimljivije, govor spontaniji, dok samo pevanje postaje svakodnevni način komunikacije. Muzika je sredstvo, a pesma: lekcija namenjena jeziku i govoru!

„Prvi susret koji sam imala sa autističnom decom bio je 2001. godine u školi koja se bavi edukacijom dece sa smetnjama u razvoju (škola ʼAnton Skalaʼ), gde sam sa grupom od devetoro dece uzrasta od devet do dvanaest godina napravila muzičku radionicu na kojoj je trebalo da pevaju i sviraju jednostavne melodije na bojama obeleženom klaviru" - priseća se Ksenija Mirković. Zapanjujuće saznanje bilo je to da od njih devetoro pet ima apsolutni sluh. Rad sa nekima iz te grupe traje i danas.

I posle petnaest godina rada, Ksenija Mirković, autorka muzike i tekstova brojnih pozorišnih inkluzivnih predstava, poznata po projektima „Alisa u zemlji čuda" i „Crvene cipelice", sada, u okviru „Školice za muziku", svoja iskustva i dokaze objavljuje u stručnom radu „Muzika i razvoj govora kod dece sa autističnim spektrom poremećaja".

„Da bismo podstakli govor i razumevanje kod dece, muziku smo stavili u službu govora. Muzičke aktivnosti koje uključuju imitaciju i sinhronizaciju mogu aktivirati delove mozga koji se preklapaju sa regionima za koje se smatra da sadrže sistem neurona ogledala.

Neuroni ogledala kod ljudi uključeni su ne samo u percepciju i razumevanje motornih radnji već i u kognitivne procese višeg reda ‒ poput imitacije i govora, koji su često deficitarni kod osoba sa autizmom. Naravno, svi deficiti koje imaju osobe sa autizmom ne mogu se objasniti deficitima ovog sistema, tako da možemo reći da u ljudskom mozgu postoji sistem neurona ogledala i da disfunkcija ove multiregionalne neuronske mreže može biti u osnovi glavnih simptoma autizma" - objašnjava Ksenija Mirković.

Intervencija koju mi predlažemo ide iznad samog slušanja muzike. Naime, ona povezuje i mapira percepciju zvukova sa pokretima, uključujući i manuelne i artikulatorne radnje.

Verbalna uputstva koja kombinuju melodijske i ritmičke uzorke sa vizuelnim podsticajima rezultiraju boljim usvajanjem reči kojima su podučavana deca sa autizmom.

Takođe se pokazalo da učenje kroz muziku poboljšava zajedničku pažnju i veštine neverbalne komunikacije kod dece sa autizmom. Mnoga deca sa posebnim potrebama mogu da pevaju čak i kada ne mogu da govore, što edukatorima pruža mogućnost da kroz upotrebu muzike sistematski pristupe postizanju jezičkih ciljeva, tvrdi naša sagovornica.

Funkcionalne reči i pesme, predstavljene uz upotrebu vizuelnih, kinestetskih i taktilnih znakova, čine ovaj proces još efikasnijim. Pored toga, decu možemo učiti da imitiraju modulaciju i brzinu govora koja je na odgovarajući način modelovana; potom je moguće polako „izbleđivati" muzičku podršku. Ovi principi polako usmeravaju, pomeraju decu od pevanja pesama do funkcionalnog i prikladnog govora.