U kakvom su pivu uživali naši preci

Arheološko otkriće u centralnoj Kini unelo je novu dinamiku u naučnu spoznaju o istoriji piva. Pored „drevnih alata" (posebnih levaka, vrčeva i posuda), specijalnih peći i podzemnih skladišta (u kojima se, u davna vremena, postizala neophodna temperatura za čuvanje piva), naučnici su otkrili i ostatke žitarica, i na osnovu njih rekonstruisali recept za kinesko „prapivo".

Sastojci iskonskog napitka objavljeni su u zvaničnom časopisu Nacionalne akademije nauka Sjedinjenih Država i među njima su: fermentisani proso, ječam i slatki delovi bilja (kojima su neutralizovali kiselkast ukus piva).

Naučnike je začudilo otkriće ječma, jer se do sada verovalo da se ova žitarica pojavila u Kini hiljadu godina kasnije. Proizvodnja piva je, pretpostavljaju, uticala i na formiranje društvenih odnosa ‒ napitak je moguće bio „zaštitni znak" elite.

O „domaćem drevnom pivu" razgovarali smo sa dr Ksenijom Borojević, koja je na lokalitetu Vinča, još pre dve i po godine, rekonstruisala i degustirala neolitsko pivo.

Ksenija je stručnjak arheobotanike, nauke koja se bavi proučavanjem biljnih ostataka sa arheoloških nalazišta. Radi kao naučni saradnik i predavač na Univerzitetu Masačusets u Bostonu, a do sada se najviše bavila proučavanjem neolitske i srednjovekovne srpske gastronomije.

Objasnila nam je kako se došlo do piva koje su proizvodili naši preci: „Na našem lokalitetu u Vinči, u unutrašnjosti jedne keramičke posude iz neolitske kuće, pronađene su male rupice koje se stvaraju u keramici kao rezultat fermentacije. Kako smo u istoj kući našli i žitarice, pretpostavljamo da su Vinčanci mogli praviti pivo pre 6500 godina".

Vinčanska otkrića motivisala su, zatim, naše stručnjake da reprodukuju neolitsko pivo. „U Radmilovcu, nadomak lokaliteta, eksperimentalno su zasejane stare sorte pšenice i pivski ječam ‒ koje smo i koristili za naš eksperiment. Slad smo krčkali u zemljanim loncima, a zatim smo ga ostavili da se prirodno fermentiše, bez pivskog kvasca, tri nedelje.

Potom smo dodali šumski med jer su hemijske analize pokazale da se med koristio u praistoriji. Za hmelj se tada nije znalo. U jednu posudu smo dodali koru od jabuke. Dobijeno pivo imalo je ukus između boze i nekakvog provrelog koljiva. Osetilo se da je pivo imalo malo alkohola. U stvari, ukus i nije bio tako strašan kao što bi moglo da se očekuje" ‒ otkrila nam je naša sagovornica.

Možemo samo da naslutimo da li je bolji ukus vinčanskog ili drevnog kineskog piva, ali ono što je sigurno ‒ naši preci, kao i naši naučnici, deo su najvećih svetskih otkrića.