Netolerancija na laktozu

Analizirajući DNK ekstrahovanu iz okamenjenih ostataka kostiju lobanja drevnih Evropljana, naučnici su otkrili da su ovi narodi ostali netolerantni na laktozu (prirodni šećer u mleku sisara) i 5000 godina pošto su počeli da se bave poljoprivredom, te 4000 godina nakon što su farmeri u neolitu počeli da prave sir u centralnoj Evropi.
Nalazi, koji su nedavno objavljeni u časopisu „Nejčer komunikejšns", takođe ukazuju na to da su glavne tehnološke tranzicije u centralnoj Evropi između neolita, bronzanog doba i gvozdenog doba (najmlađeg doba praistorije), takođe povezane sa velikim promenama u genetici ovih grupa ljudi.

Za novu studiju međunarodni tim naučnika ispitao je nuklearnu DNK ekstrahovanu iz skeletnih ostataka trinaest osoba, na arheološkim lokalitetima koji se nalaze u Velikoj mađarskoj ravnici, koja zauzima južni i istočni deo Mađarske, neke delove Istočne slovačke nizije, jugozapadnu Ukrajinu, Transkarpatsku niziju, zapadnu Rumuniju, istočnu Hrvatsku i severnu Srbiju. To je najveći deo Panonske nizije, područje poznatog raskršća velikih kulturnih transformacija koje su oblikovale evropsku praistoriju. Skeletni ostaci iz kojih su uzeti uzorci datiraju od 5700. pre n. e. (rani neolit) do 800. pre n. e. (gvozdeno doba).

Trebalo je nekoliko godina eksperimentisanja na kostima različitih gustina i stepena očuvanosti DNK, da bi naučnici otkrili da je predeo unutrašnjeg uha iz okamenjenog ostatka kosti lobanje ‒ najtvrđe kosti ‒ dobro zaštićen od oštećenja, i tako idealan za analizu DNK drevnih ljudi, i bilo kog drugog sisara.
Prema dr Ronu Pinhasiju, profesoru Instituta za proučavanje Zemlje i Arheološkog fakulteta Univerziteta u Dablinu i vodećem autoru studije, „procenat dobijene DNK iz okamenjenih ostataka temporalne kosti prevazišao je onaj iz drugih kostiju. Nalaz je dao između 12% i skoro 90% humane DNK u novim uzorcima, u poređenju sa 0%‒20% iz zuba, kostiju prstā i rebara".

Po prvi put, izuzetno visoki procenti DNK iz prastarih ostataka omogućili su naučnicima da urade sistematsku analizu serije skeleta sa istog geografskog područja i provere poznate genetičke markere, uključujući i netoleranciju na laktozu.

„Naši nalazi pokazuju progresiju ka svetlijoj pigmentaciji kože, što govori kako su se lovci, sakupljači i novopridošli farmeri međusobno mešali, ali, na naše iznenađenje, nikakav dokaz povećanog prisustva laktoze ili tolerancije na laktozu nije nađen. To znači da su drevni Evropljani imali pripitomljene životinje, krave, koze i ovce, ali da još uvek nisu genetički razvili toleranciju na konzumiranje velikih količina mleka", kaže dr Pinhasi.

Netolerancija na laktozu (ili laktozna intolerancija) javlja se kada telo nije u stanju da razloži laktozu i apsorbuje je u krvi; izaziva nadutost, gasove i stomačne grčeve. Većina ljudi sa ovim problemom može da popije određenu količinu mleka bez naknadnih digestivnih problema.

Dr Dan Bredli, profesor Smurfit instituta za genetiku Triniti koledža u Dablinu, koautor ovog rada, objašnjava da „dobijeni rezultati takođe ukazuju na to da su velike promene u praistorijskoj tehnologiji, uključujući prihvatanje poljoprivrede (praćene prvom upotrebom čvrstih metala, bronze, a potom i gvožđa) bile razvijane, u stvari, pod uticajem modernih ljudi". Profesor zaključuje: „Mi više ne možemo da verujemo da su ove fundamentalne novine bile prosto prihvaćene od strane postojećih naroda u nekoj vrsti kulturne osmoze".