Dobar naučnik

Nedavno objavljen izveštaj ispitivanja javnog mnjenja „Evrobarometar o percepciji javnosti o nauci, istraživanju i inovaciji", koji je sprovela Evropska komisija, pokazuje da najmanje polovina ispitanika očekuje da će nauka i tehnološki razvoj u narednih 15 godina imati pozitivan uticaj na nekoliko aspekata u društvu ‒ na zdravlje, obrazovanje i zaštitu životne sredine. Interesantno da o većini pitanja ispitanici, u skoro svim državama Evropske unije, smatraju da nauka i tehnologija mogu da imaju i veći, pozitivan uticaj od samog ponašanja i delovanja ljudi. Tako generalno, društvena percepcija o tome šta je danas dobar naučnik u Evropi može da bude povezana sa veoma konstruktivnim vrednostima u odnosu na društvo. Ali, da li ova pozitivna percepcija može da se odnosi i na njihovu istraživačku zajednicu?

Percepcija naučnika unutar akademske zajednice veoma zavisi od dobro utvrđenih mehanizama vrednovanja. To obuhvata preciznu evidenciju o akademskim nagradama, recenzijama naučnih radova i o uspesima u finansiranju projekata. Među ova tri aspekta, značaj recenzije postaje toliko presudan da neki naučnici, poput Dejvida van Dajka, postdoktoranda kompjuterske biologije na Vajzman institutu za nauku u Izraelu, tvrde da je dovoljan jedan algoritam da proceni verovatnoću: kako postati glavni istraživač samo na osnovu publikacija. Ipak, oni koji se uklapaju u kategoriju „dobrog naučnika" po sadašnjoj evaluaciji, zasnovanoj na stručnim recenzijama kolega, ne moraju to uvek i da budu. Štaviše, oni za koje se smatra da su uspešni naučnici mogli bi da imaju drugačiji profil u budućnosti.

„Analiza budućih veština na generalnom tržištu rada verovatno da će biti neophodna" ‒ piše u izveštaju „Buduće radne veštine 2020", koji je objavio Institut za budućnost (IFTF) ‒ nezavisna, neprofitna strateška istraživačka grupa sa bazom na Univerzitetu Feniks (SAD). Tu su opisani sledeći kriterijumi koji će se vrednovati u budućnosti: osećaj za smisao, socijalna inteligencija, novo i adaptivno razmišljanje, međukulturna širina, kompjuterska kultura, pismenost u novim medijima, transdisciplinarnost, sposobnost kreiranja projekta i virtuelna saradnja. Da li se ova analiza odnosi i na naučnike? Neki kažu da.

„Naučnoj zajednici nedostaje muškaraca i žena koji mogu da kombinuju harizmu naučnika ʼstare školeʼ sa birokratskim veštinama koje se danas traže", ističe novinar Kolin Maslvejn u tekstu o budućim vodećim istraživačima, objavljenom u časopisu „Nejčer". Paralelno, dobre komunikatore unutar nauke trebalo bi nagraditi, zaključuje studija nemačke „tink tank" organizacije „Zigen crkl" (Siggen Circle). Imajući na umu da je javnost većinski vlasnik akcija i finansijer nauke i obrazovanja u društvu, te da su potrebe građana, njihova pitanja i zahtevi na prvom mestu, u publikaciji pod naslovom „Zigen poziv na akciju ‒ uobličimo naučnu komunikaciju" naglašano je da veštine komunkacije mogu da budu od izuzetnog značaja u slučajevima gde se interesi nauke i društva naizgled sudaraju. To posebno važi u momentu kada brzi napredak nauke postane sve teži za razumevanje u javnosti, ili kada nije objašnjen na razumljiv način.

Jedna druga studija međunarodnog karijernog razvojnog programa „Vita", bazirana na intervjuima stotinu istraživača koji rade u Velikoj Britaniji, otkriva koje veštine naučnici smatraju osnovnim za njihove svakodnevne profesionalne aktivnosti, i potvrđuje da neke „meke" veštine ‒ poput komunikacije, diseminacije, javnog angažmana i kolegijalnosti ‒ naučnici posebno teško savladavaju. „Oni imaju osobinu da budu direktni i logični, ali im generalno nedostaje malo diplomatije", kaže Elizabet Bom, savetnik britanskog Kraljevskog društva. Dakle, važnost „mekih" veština nije za potcenjivanje.

Dobar naučnik, prema mišljenju javnosti, treba da ima kombinaciju sledećih karakteristika: da veoma ozbiljno pristupa nauci ‒ ponavlja eksperimente ukoliko je potrebno, predstavlja negativne rezultate i želi da deli saznanja. Dobar naučnik je neko ko predaje i širi znanje; neko ko veruje da su obrazovanje i nauka važni za društvo i obrnuto; uspešna, ali skromna i komunikativna osoba koja ima kritički stav; neko ko prihvata da je grešiti ljudski. I, možda najvažnije, dobar naučnik je neko ko zna da količina objavljenih radova ne može da bude jedini način vrednovanja. Jer, sa druge strane, veliki deo javnosti razvija kritičku svest o nauci, i naš svakodnevni život sve više zavisi od nauke.