Naučna fantastika kao vizionarstvo

Drama „R.U.R." smatra se klasičnim delom naučno-fantastične književnosti. Objavljena je 1920. godine i premijerno izvedena godinu dana kasnije. Vrlo brzo doživela je veliki uspeh.

Radnja drame smeštena je u blisku budućnost: kompanija „Rosum univerzal robots" (R.U.R.) proizvodi androidna bića - robote, koja treba da služe čoveku.

Međutim, ona dižu pobunu i uništavaju čovečanstvo. Zaslugu za reč „robot" sam Čapek pripisuje svom bratu, Jozefu Čapeku.

Karel Čapek najpoznatiji je kao pisac naučne fantastike. Živeo je i stvarao između 1890. i 1938. godine. Po temama ljudske budućnosti u svetlu industrijalizacije i sumornoj viziji onoga što čeka čovečanstvo ‒ blizak je Džordžu Orvelu i Oldousu Haksliju.

U svojim delima, on izražava strah od zloupotrebe tehničkih dostignuća, katastrofa, diktatura i neograničene vlasti korporacija. Tako je tokom 30-ih godina prošlog veka razmatrao pretnju fašizma i, kako se ispostavilo, nadolazeće diktature.

Pod pretnjom Hitlerovih osvajanja, Čapeku su savetovali da napusti Čehoslovačku, jer ga je Gestapo proglasio za „državnog neprijatelja broj dva". Ipak, pisac ostaje u zemlji i ubrzo po njenoj aneksiji umire od upale pluća, a njegov brat Jozef strada u logoru Bergen-Belzenu.

Čapeka pojedini naučnici nazivaju „Kafkom naučne fantastike", mada se Kafkin čuveni „Preobražaj" nalazi u domenu čiste fantastike, bez naučnih elemenata, a „Zamak" je bliži žanru distopijske fikcije i takođe je neopterećen naučnim pitanjima i dostignućima.

O Čapekovom ukupnom delu, temama, žanrovima, književnim vrstama u kojima se uspešno oprobao moglo bi se napisati mnogo toga. Pored naučne fantastike, Čapek je pisao i detektivske priče, romane, eseje. I pored užasa budućnosti (od kojih je neke predvideo u svojim delima ‒ poput atomske bombe u romanu „Krakatit", haosa nadolazećeg fašizma, vladavine korporacija), on je uspevao da na sugestivan, precizan, duhovit i osoben način sagleda i vreme u kome je živeo.