Vežbanjem smanjujemo rizik od malignih oboljenja

Studija, koja je obuhvatila više od milion ispitanika, otkriva da oni koji su upražnjavali više fizičkih aktivnosti u slobodno vreme, imaju drastično smanjen rizik od razvoja malignih tumora.

Posmatrano u procentima, aktivniji ljudi imaju 27% manje „šansi" da obole od raka jetre, 26% od raka pluća, a 23% je manja verovatnoća da će oboleti od raka bubrega.

Umereno vežbanje najbolja je preventiva i za malignitete endometrijuma, debelog creva, glave, vrata, bešike i rak dojke. Kada se procenti generalizuju, aktivnim životom smanjujemo rizik od bilo koje vrste raka za sedam odsto.

Dr Marili Gamon, koja je bila angažovana na sprovođenju istraživanja, ističe da takvi uzbudljivi nalazi „naglašavaju značaj slobodnog vremena i fizičkih aktivnosti, u smislu strategija koje možemo preduzeti u borbi protiv kancera".

Istraživači su spojili podatke dvanaest američkih i evropskih studija sprovedenih od 1987. do 2004. godine, kako bi uporedili nivoe fizičke aktivnosti sa incidencom 26 vrsta raka.

U jedanaest godina praćenja, posmatrano je 1,4 miliona učesnika, od kojih su identifikovana 186 932 obolela od neke vrste raka.

Prethodna istraživanja pokazala su da samo dva i po sata umerene aktivnosti nedeljno mogu da potisnu različite upale u telu za koje se veruje da doprinose bolesti.

"Odvojiti se od kreveta" i voditi aktivan život 

U studiji koja je sprovedena na vodećem londonskom univerzitetu UCL, pokazalo se da manje ʼmarkera zapaljenjaʼ u krvi imaju sredovečni učesnici istraživanja (njih 4 000) koji su se „odvojili od kreveta" i postali aktivniji.

Nivo upale bio je niži i kod ispitanika koji su u penziji, ali koji su bili fizički aktivniji u poređenju sa onima koji su se kretali relativno malo i retko.

Nova istraživanja, objavljena na portalu „DžAMA internal medisin" pokazuju da je fizička neaktivnost (nedovoljna aktivnost u odnosu na preporučenu) zajednička osobina za otprilike 51 posto stanovnika SAD, i 31 posto svetskog stanovništva.

Dr Stiven Mur, epidemiolog Nacionalnog instituta za rak u Merilendu, kaže: „Ti rezultati bi trebalo da unaprede promovisanje fizičke aktivnosti kao ʼključne komponenteʼ stanovništva širom sveta, uz prevenciju i kontrolu raka."

Međutim, kako je rekao, „ne može u potpunosti isključiti mogućnost da ishrana, pušenje i drugi faktori nisu uticali na rezultate istraživanja". Dr Mur je takođe upozorio da je studija koristila podatke dobijene od samih ispitanika, što znači da je, moguće, bilo i nekih grešaka u odgovorima.