Zašto ne mogu da spavam?!

Bacakanje po krevetu, okretanje, nemogućnost pronalaženja „udobnog položaja”... sve je to dobro poznato mnogima koji pate od nesanice. Stručnjaci upozoravaju na pet osnovnih faktora ‒ „neprijatelja” zdravog sna.

Onima koji pate od nesanice dobro su poznati bacakanje po krevetu, okretanje, nemogućnost pronalaženja „udobnog položaja"...

Stručnjaci navode pet osnovnih faktora ‒ „neprijatelja" zdravog sna na koje treba obratiti pažnju.

1.Bučno okruženje

Dok polako tonemo u san, mišićni tonus se smanjuje i naši udovi počinju sa opuštanjem. Iako se u toj fazi osećamo pospano, naš mozak je i dalje aktivan, te svaki šum može da učini da otežano zaspimo.

Kao što svetlo „poručuje" našem telu da ne treba da spavamo, isto tako na san deluju i zvuci, koji sprečavaju naš mozak da se opusti i na neki način „blokira" protok informacija.

Nakon otprilike pola sata, većina nas ulazi u dubok san. Tada se dešavaju uobičajene promene u mozgu koje otežavaju buđenje. Ipak, glasno dozivanje našeg imena naći će svoj put i najverovatnije nas‒ brzo probuditi.

2.Nepostojanje rutine

Svi mi imamo ugrađen „lični časovnik" koji nam govori kada smo umorni, i koji ima važnu ulogu u sinhronizovanju rada ćelija u našem organizmu.

Svetlost ima jednu od najvažnijih uloga u „sinhronizovanju" našeg tela. Naše oči reaguju na svetlost u tami i prepoznaju je čak i kada su nam kapci zatvoreni. Dnevno svetlo podstiče mozak da smanji proizvodnju melatonina ‒ hormona zaduženog za san, pa se tako polako budimo.

Međutim, ako prekasno odemo na spavanje (u zoru) ili se prerano probudimo (pre svitanja), poremetićemo bioritam, i teško da ćemo spavati dovoljno dubokim snom (koji nam je neophodan za odmor), a ostaćemo uskraćeni i za REM fazu spavanja kada sanjamo.

3.Kafa, alkohol, hrana

Kofein je stimulans koji se dugo zadržava u našem organizmu. Pića bogata kofeinom otežavaju da zaspimo i mogu da dovedu do toga da ostanemo samo u „plitkoj fazi" spavanja, a manjak dubokog sna znači ‒ izostanak neophodnog odmora. Konzumiranje alkohola često čini da više hrčimo, teže dišemo u snu i „nemirno" spavamo.

Iako nekim ljudima pomažu da brže utonu u san, alkoholna pića mogu mnogo toga i da poremete. Preterano konzumiranje utiče na to da prebrzo ulazimo u fazu dubokog sna, a tako propuštamo sve neophodne cikluse spavanja. Inače, kada dejstvo alkohola pod kojim smo se brže uspavali prestane, ulazimo u REM fazu iz koje se lakše probudimo.

Alkohol tako izaziva poremećaj ciklusa, pa se zbog toga ujutru osećamo iscrpljeno.
Težak obrok pre spavanja takođe može ometati san. Jako začinjena i masna hrana izaziva neretko gorušicu, koja ugrožava san.

Hrana koja sadrži tiramin (slanina, sir, jaja i crveno vino) može dovesti do toga da se češće budimo. Tiramin oslobađa noradrenalin, koji podstiče rad mozga.

S druge strane, ugljeni hidrati, kao što su hleb ili testenina, imaju suprotan efekat: pokreću oslobađanje serotonina, hormona koji nas uspavljuje. Ipak, to ne znači da te namirnice treba jesti u neograničenim količinama, posebno ne pred odlazak u krevet.

4.Telesna temperatura

Naša telesna temperatura opada dok spavamo. To je proces koji je pod kontrolom bioritma. Naši krvni sudovi se šire; kako se bliži vreme spavanja, ruke i noge polako gube toplotu.


Međutim, ako boravimo u pretoploj prostoriji, naše telo neće moći da uđe u važan „proces gubljenja toplote", pa će se javiti osećaj uznemirenosti i nelagodnosti, što naravno, negativno utiče na san. Takođe, i kada je previše hladno, san neće biti dovoljno okrepljujuć.

5.Opterećen um

Poznato je da je stres neprijatelj sna. Osećaj uznemirenosti i strepnje u krevetu postaje još intenzivniji, a opterećenost time da nećemo moći da zaspimo i da se nećemo dovoljno odmoriti za novi radni dan ‒ samo oteževaju uspavljivanje.

U takvom stanju često gubimo osećaj o vremenu, pa imamo utisak da uopšte nismo spavali. Ipak, istina je da tada najčešće spavamo „rascepkano", tačnije, da smo malo u fazi dremanja, a potom u fazi kada ne spavamo. Takav san skoro da i nema svoje duboke faze, što uslovljava razdražljivost i sve druge posledice neispavanosti.

Stručnjaci u takvim situacijama preporučuju da ustanemo iz kreveta i počnemo neku aktivnost koja će odvući naše misli od briga koje nas more. Pre nego što se vratimo u krevet i ponovo pokušamo da zaspimo ‒ savetuju da rešavamo ukrštene reči ili neku vrstu slagalica.

broj komentara 2 pošalji komentar
(sreda, 08. jun 2016, 09:02) - Iva [neregistrovani]

Komentar

Ništa novo niste rekli. Najvažniji savet koji sam ja dobila od stručnjaka je da se ne ostaje u krevetu ako san ne dolazi. Dakle, treba ustati, raditi nešto dok nam se ne prispava pa opet leći i pokušati zaspati.

(sreda, 08. jun 2016, 01:52) - anonymousovic [neregistrovani]

spavanje je naj-veci problem od kada je sveta i veka...

ja spavam samo sa pilulama za spavanje,a to ima sajtefekt,niko jos nije pronasao nesto spasonosno da se resi ovaj problem???