Ozloglašena, ismevana ili precenjena: grafologija

Pre nekoliko godina, za vreme ekonomskog samita u Davosu, novinari su došli do papira sa žvrljotinama tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera. Pozvani su grafolozi da analiziraju Blerov rukopis, a njihova tumačenja nisu bila ni malo laskava: on je „nesposoban da zadatak završi do kraja", „ima probleme sa koncentracijom", „nije rođeni lider", „nestabilan je", itd.

Posle brojnih grafoloških i psiholoških analiza tadašnjeg britanskog premijera, ispostavilo se da Bler nije autor analiziranih škrabotina. Štaviše, pravi autor je jedan od najvećih i najkreativnijih biznismena - Bil Gejts, osnivač „Majkrosofta". Grafolozi su bili zatečeni.

Ovo je na grafologiju bacilo novo svetlo, tačnije senku, a u britanskoj javnosti otvorilo se pitanje: zašto brojne firme u 21. veku prilikom zapošljavanja koriste grafologiju?

Britansko psihološko društvo je grafologiju izjednačilo sa astrologijom, pseudonaukom. Kako bi, dakle, izgledalo, kad bi u treći krug za posao ušli, na primer, rođeni u horoskopskom znaku Blizanaca, Strelca i Vage, a ʼotpaleʼ Vodolije i Škorpije?

Firme koje su koristile analizu rukopisa prilikom odabiranja kandidata za posao, tvrdile su da je svaki kandidat znao zašto se od njega traži da ostavi svoj rukopis. Da, znali su, ali nisu bili oduševljeni.

Istorija grafologije

Analizu rukopisa pominje antički filozof Aristotel još u 4. veku pre nove ere. U 2. veku nove ere rimski istoričar Svetonije izrazio je nepoverenje prema Oktavijanu, prvom rimskom caru. „Ne verujem mu, on u pismu ne razdvaja reči", navodno je rekao istoričar.

U 17. veku objavljene su prve knjige, vodiči za procenu ličnosti na osnovu rukopisa italijanskih i francuskih autora. Krajem 19. veka u Nemačkoj je osnovano Nemačko grafološko društvo. U prošlom veku, interesovanje za grafologiju se proširilo na SAD i Evropu. 

Slovo „t" otkriva...

Naš rukopis zavisi i od raspoloženja, spoljnih okolnosti, kao što su: čime pišemo, na čemu, i kome pišemo. Grafolozi tvrde da rukopis otkriva čovekov „spoljni self" tj. kako on želi da ga drugi vide, i „unutrašnji self", ko je on zaista.

„H" u potpisu otkriva suicidne namere, smatraju oni. Suviše interpunkcije ‒ hipohondrika. Ekstremno lagan ili čvrst pritisak ‒ mentalno oboljenje. Osobu koja se odlučno penje ka vrhu društvene lestvice izdaje crta na latiničnom malom pisanom slovu „t" sa crtom na gore, a velike radnike i odlučne osobe -‒ izuzetno dugačka crta na ovom slovu. Čitljiv rukopis znači skromnost, inteligenciju i objektivnost, izuvijana i dekorativna slova - kreativnost, a suviše petlji, veštačkih dodataka i nakinđurenost - nesigurnost.

Proučavajte rukopis i zabavite se

Grafolozi obično koriste poseban alat: lupu, lenjir kojim se meri razmak između reči i jednu vrstu polukružnog uglomera za utvrđivanje emocionalnog količnika. Priznaju da analizom rukopisa ne mogu da utvrde starost i pol.

U nekim slučajevima grafologija može imati ulogu dopunske discipline. Rukopis se menja nakon upotrebe alkohola i droge, ali i usled bolesti kao što je artritis.

Ipak, u trenutku kada je, posle Prvog svetskog rata, interesovanje za grafologiju počelo da se širi Evropom i SAD, ova pseudonauka bila je vrsta društvene igre i deo zabave, ali i inspiracija.

Edgar Alan Po, jedan od najvećih svetskih romantičara, bio je grafolog, a Stivenson je pominje u antologijskom SF romanu „Doktor Džekil i mister Hajd".