Maslačak nije tek dosadni korov

Iako mnogi smatraju da je maslačak (Taraxacum officinale) još jedan uporan korov, ta biljka je bogata vitaminima A, B, C, i D i mineralima kao što su gvožđe, kalijum, i cink.

Stotine vrsta maslačaka raste u umerenim regionima Evrope, Azije i Severne Amerike. U prošlosti, koren maslačka i njegovo lišće korišćeni su u lečenju bolesti bubrega, jetre, kod otoka, protiv gorušice i za bolju probavu.

Maslačak se koristi kao sveža ili osušena biljka u različitim oblicima, uključujući tinkture, tečne ekstrakte, čajeve, tablete, kapsule...

U tradicionalnoj kineskoj medicini maslačak se koristi za lečenje stomačnih problema (posebno kod upale slepog creva), i prilikom teškoća u dojenju - zapaljenja mlečnih kanala ili nedostatka protoka mleka. U Evropi je korišćen u lečenju groznice, čireva, dijabetesa, dijareje i problema sa očima.

I danas se maslačak upotrebljava za jačanje apetita i kao diuretik. U nekim krajevima koristi se u ishrani u vidu salata, dok se od cvetova pravi svojevrsno vino. Travari koriste koren maslačka za detoksikaciju jetre i žučne kese.

Do sada nije bilo kvalitetnijih naučnih studija o lekovitosti maslačka. Većina istraživanja obavljana je na životinjama, ali ne postoje naučni dokazi o delovanju biljke kod ljudi.

Studije na životinjama sugerišu da maslačak može pomoći u normalizaciji nivoa šećera u krvi i u smanjenju ukupnog holesterola i triglicerida.

Maslačak je podigao nivo HDL ‒ „dobrog holesterola" kod miševa koji su bolovali od dijabetesa.

Nekoliko ispitivanja na životinjama takođe ukazuje na to da maslačak može da pomogne u smirivanju različitih upala.

Iako se maslačak generalno smatra sigurnom biljkom, do zvaničnih dokaza o konkretnim lekovitim dejstvima i pravilnoj upotrebi, treba se konsultovati sa lekarom.