Stevija - "slatka trava" u koju i dalje sumnjamo

Posle više od tri decenije kliničkih istraživanja utvrđeno je da slatke komponente stevije imaju sve one osobine koje su naučnici godinama pokušavali da hemijskim procesima postignu kod veštačkih zaslađivača: dvesta puta su slađe od šećera, nemaju kalorije, stabilne su na visokim temperaturama, bezbedne za decu, trudnice, i pre svega, za ljude sa dijabetesom tipa 2.

Kontradiktorne studije o bezbednosti

Godine 2011. u časopisu za farmakologiju „The Journal of Pharmacology & Pharmacotherapeutics" (koji prati najnovije svetske kliničke studije), objavljeno je da stevija izaziva neplodnost i povećava rizik od malignih oboljenja. Nešto kasnije, u istom časopisu, upozoravali su da sladak ukus zaslađivača (pa i stevije) otvara apetit, te tako, izbegavajući šećer, mi zapravo unosimo više kalorija.

Toksikolozi Univerziteta u Kaliforniji primetili su (prilikom eksperimenta na životinjskim genima) da elementi stevije izazivaju mutacije DNK, koje bi dalje mogle da izazovu rak.

Pomenute studije demantovane su istraživanjima vodećih zdravstvenih organizacija, o čemu je (na jednoj od radionica beogradskog Festivala zdravlja), govorila i dr Gordana Ristić, koja u Hanoveru radi na bezbednosti hrane.

Dr Ristić je objasnila da je Američka uprava za hranu i lekove (The U.S. Food and Drug Administration ‒ FDA), inače institucija sa vrlo rigoroznim kriterijumima, jasno demantovala pomenuta nagađanja o štetnosti stevije.

Nakon laboratorijskih ispitivanja utvrđeno je da odrastao čovek može dnevno unositi količinu stevije koja zamenjuje 45 kocki šećera, i da mu to neće štetiti narednih sedamdeset godina.

Evropska uprava za bezbednost hrane (EFSA) i Evropska komisija objavile su, takođe, da stevija nije toksična ni kancerogena, te da nema uticaja na reproduktivno zdravlje.

Nova istraživanja

Istraživači Departmana za biologiju i zaštitu okoline Univerziteta Nju Hejven smatraju da bi ekstrakt stevije mogao da bude do sad najefikasniji lek za lajmsku bolest.

Na osnovu dosadašnjih ispitivanja, ekstrakt biljke uništavao je bakteriju Borrelia burgdorferi mnogo brže od standardnih antibiotika.

U slučaju da kliničke studije potvrde to svojstvo stevije, oboleli od lajmske bolesti imaće brži i sigurniji oporavak (posle prestanka obične antibiotske terapije često se dešava da se bakterije vrate).

S druge strane, istraživači Kornel međunarodne bašte bilja i korova otkrili su kako da otklone gorku komponentu, koja se do sada osećala u zaslađivačima na bazi stevije. Otkriće će samo dobrineti dosadašnjem komercijalnom uspehu biljke.

Kao i u mnogim drugim slučajevima, na samim potrošačima je da budu mudri i „snađu se" u moru oprečnih tvrdnji vezanim za bezbednost stevije. Jedno je sigurno: proizvodi sa stevijom znatno su obogatili ishranu dijabetičara, i pružili do sad najprirodniju zamenu za šećer i veštačke zaslađivače.