Abelova grupa

Norvežanin Nils Henrik Abel i Francuz Evarist Galoa dokazali su da ne postoji opšta algebarska metoda za rešavanje polinomskih jednačina većih od četvrtog stepena. Njihovi radovi bili su osnova za dalji razvoj teorije grupa i povezanih oblasti apstraktne algebre.

Nils Henrik Abel dao je značajne radove u teoriji realnih i kompleksnih funkcija, posebno u opštoj teoriji integrala algebarskih funkcija i stepenih redova; razvio je teoriju eliptičkih funkcija i teoriju rešavanja algebarskih jednačina višeg stepena. Nezavisno od drugih postavio je osnove teorije integralnih jednačina. Iscprljen siromaštvom, umro je od tuberkuloze. Njegovo prvo izdanje sabranih dela izašlo je 1839. godine.

U apstraktnoj algebri, grupa je skup sa binarnom operacijom koji zadovoljava određene aksiome. Na primer, skup celih brojeva sa sabiranjem je grupa. Grana matematike koja proučava grupe je teorija grupa.

Mnoge strukture kojima se matematika bavi su, u stvari, grupe.

Među njima su poznati brojni sistemi, kao što su celi brojevi, racionalni, realni brojevi i kompleksni brojevi za sabiranje; racionalni brojevi različiti od nule, realni brojevi i kompleksni brojevi za množenje.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.