Distopija - nekad i sad

Reč „distopija“ poznata je kao antonim reči „utopija“, tj. nosi suprotno značenje od čuvene „Utopije“ Tomasa Mora, koja se pojavila u engleskom jeziku u 16. veku. Utopija je igra reči, od grčkog „u topos“ sa značenjem „ne-mesto“, tj. nepostojeće mesto. Prema Moru, Utopija je suviše dobro mesto da bi bilo istinito. Međutim, nešto je interesantnije poreklo opozitnog pojma ‒ „distopije“.

Među mladima, izuzetno su popularne knjige i filmovi čija je radnja smeštena u postapokalipitične, distopične svetove, a glavni junaci većinom su tinejdžeri - buntovnici koji se bore protiv nametnutih negativnih autoriteta i teskobne budućnosti.

Pomenimo samo „Igre gladi", „Divergentne", „Bekstvo iz lavirinta". Distopija je fiktivno društvo, obično postapokaliptično, smešteno u mračnu budućnost, u kome vlast kroz apsolutnu kontrolu ugnjetava ljude.

Prema Oksfordskom rečniku engleskog jezika, imenica „distopija" označava imaginarno, najgore moguće mesto ili okruženje, a pojavila se u Rečniku 1952. godine.

Međutim, još 1868. godine, viktorijanski filozof Džon Stjuart Mil, u Donjem domu britanskog parlamenta koristi reč „distopičar", označavajući onoga ko opisuje distopiju.

Prema novim istraživanjima, reč „distopija" potiče čak iz 1747. godine u neznatno izmenjenom obliku („dustopia"), kao kontrast pojmu utopije.

Za pojam suprotan utopiji koristile su se i druge reči; tako Džeremi Bentam 1818. godine predlaže da se nasuprot Utopiji, kao sedištu najbolje vlasti, koristi reč „Kakotopija" ‒ kao središte najgore vlasti. Iako je po etimologiji potpuno odgovarala pojmu suprotnom od Utopije (od grčkog „kako" sa značenjem „loš"), ona nije uspela da potisne reč „distopija".

O ovim zastrašujućim, imaginarnim budućim svetovima sugestivno su pisali Orvel u romanu „1984.", Haksli u „Vrlom novom svetu", Bredberi u „Farenhajtu 451", i mnogi drugi.

Distopična, naučno-fantastična literatura nije ništa novo, ali je dobila neke nove elemente u skladu sa savremenim načinom života, a kroz ekranizacije doživljava ogromnu popularnost, pre svega među mladom publikom.

Razlozi za to su mnogobrojni: otuđenost, nedostatak duhovnog oslonca u savremenom svetu, opšti osećaj neslobode i straha, strepnja, anksioznost, i uloga mladog junaka u ovoj vrsti literature i filma, koji, hrabrošću i inteligencijom uspeva da se izbori sa užasima budućeg sveta.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.