Kuda teku otpadne vode?

Nauka je omogućila prečišćavanje otpadnih voda, Evropska unija postavila standarde, a u Srbiji, prema proceni struke, na zadovoljavajući i efikasan način prečistimo 1,5% od ukupne količine otpadnih voda koje proizvedemo.

Za nauku, otpadna voda je smesa hemijski čiste vode i niza primesa koje su dostigle neprihvatljive vrednosti. Postoji i razlika između komunalnih i industrijskih otpadnih voda. Komunalna voda sigurno sadrži azot, fosfor, masnoće i deterdžent.

Otpadne vode sadrže u suštini sve vrste mikroorganizama koji nastanjuju zemljište, biljni i životinjski svet,  bakterije, plesni, protozoe, mikroskopske biljke, životinje, viruse.

Bez obzira na poreklo, otpadne vode se moraju preraditi pre ispuštanja u vodotoke. 

Srbija ima trideset sedam postrojenja za preradu komunalnih otpadnih voda i više od sto trideset specijalizovanih postrojenja za preradu industrijskih voda.

Svaka promena životne sredine koju prouzrokujemo odražava se na vodene resurse. Ispuštanje neprečišćene ili nedovoljno prečišćene otpadne vode u vodotok menja fizičke i hemijske osobine vode, smanjuje koncentraciju rastvorenog kiseonika, pogoduje novim bakterijama i pojavi plivajućih materija na površini ili taloga na dnu vodotoka.

Od crne smese do bistre vode 

Početkom 19. veka to je učinjeno Palićkom jezeru. Više nije slano. Otpadne vode grada Subotice sve do sedamdesetih godina prošlog veka ulivale su se u jezero Palić bez prečišćavanja. Danas, sve otpadne vode stanovništva, ustanova, zanatstva i industrije, kao i atmosferske vode grada Subotice, sakupljaju se i glavnim kolektorom dospevaju do postrojenja.

Posetili smo rekonstruisano Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici. Već na ulazu u prečistač može se osetiti neprijatan miris i videti šta je sve moglo da ode nazad u prirodu, da zagadi izvorišta i poseje bolest. Istog trenutka shvatite beskrajno veliki značaj tehnološkog znanja. Dok crna smesa postaje bistra voda, tehnolozi brinu o temperaturi i boji vode, mutnoći, prisustvu organskih i neorganskih materija...

Postrojenje u Subotici je dobar primer; savremeno rešenje. Sve je počelo zbog ekološkog statusa jezera Palić. Rekonstrukcijom i proširenjem, povećan je kapacitet Postrojenja. Izgradnjom novih bioloških bazena, poboljšano je uklanjanje azota i fosfora, a uvedena je i linija mulja.

Na liniji vode se prvo vrši mehaničko prečišćavanje. Uklanjaju se veći predmeti. Odstranjuju se i neorganske materije. Veliki predmeti (na primer, komadi drveta, krpe, plastične kese i slično) uklanjaju se iz otpadne vode prolaskom kroz grubu rešetku.

Rešetka se posle ručno čisti. Manje komade zaustavlja fina rešetka. Pesak se uklanja u bazenu sa ravnim dnom. Ide u primarne taložnike pa zatim u biološke bazene. Cilj biološkog tretmana je razgradnja organskih materija i biološko uklanjanje azota i fosfora koje se vrši aktivnim muljem.

Sledi razdvajanje prečišćene vode i suspendovanog aktivnog mulja. Na liniji mulja vrši se tretman tog mulja i očekuje proizvod ‒ biogas i stabilizovani mulj.

Dunav kao spasilac 

Direktivom o prečišćavanju gradskih otpadnih voda, Evropska Unija nalaže da sva naselja sa više od 2 000 stanovnika imaju postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji nema postrojenje za preradu otpadnih voda. U svakoj sekundi na četrdeset mesta ispusti se devet kubnih metara komunalne vode.

Dobra strana u svemu tome je Dunav. Spasava nas reka koja ima ogroman kapacitet samoprečišćavanja.