Mozgalice i štrikanje dobri za zdravlje

Ko je mogao da pretpostavi da kompjuterske igrice ne služe samo gubljenju vremena (naravno, ne sve, već samo one koje se svrstavaju kategoriju „mozgalica")? Naime, igrice osmišljene na naučnoj osnovi imaju zadatak da unaprede memoriju, pažnju, brzinu i sposobnost rešavanja problema.

Bil Ferguson, urednik u časopisu „Igre za zdravlje" (Games for Health Journal) smatra da „igrice moraju biti preventivne, poput onih koje ljudima pomažu da prevaziđu loše navike u ishrani, koje dovode do gojaznosti". Ferguson napominje da su uobičajene kompjuterske igrice dopadljive ne samo zbog zabavne komponente već i zato što nam omogućavaju da se takmičimo i ne uspemo, što podstiče naše napore da budemo bolji.

Kada je o zdravlju reč, istraživanja pokazuju da igrice mogu da utiču i na aspekte života koji su mnogo važniji od zabave, kao što je, na primer, unapređenje memorije.

Poboljšano pamćenje i povećanje samopouzdanja

Studija sprovedena na Stanford univerzitetu bavila se decom koja su usled raka dobila oštećenja mozga. Reč je o problemima sa memorijom i razmišljanjem, ali i teškoćama u organizaciji, rešavanju problema, kontroli ponašanja i emocija, pažnji, planiranju.

Posle četrdeset treninga moždanih sposobnosti u periodu od osam nedelja, pokazalo se da deca pokazuju bolje funkcije mozga nego pre tretmana. Osnovna poruka tih i sličnih studija jeste da je mozak veoma prilagodljiv ‒ čak i posle oštećenja njegova funkcija se može unaprediti vežbom.

Važno je ostati mentalno aktivan kako bi se smanjili negativni efekti starenja, bolesti, povreda. Da bi se postigli rezultati, neophodna je, ipak, redovna i dosledna vežba.

„Mozgalice" mogu pomoći ljudima da lakše upravljaju svojim emocijama. Ispitanici koji su učestvovali u istraživanju sprovedenom na Kalifornijskom univezitetu rekli su da su se posle svakodnevnog polusatnog „igranja mozgalica" lakše nosili sa stresom, negativnim emocijama, pa i simptomima depresije.

Karakteristika depresivnog razmišljanja je da ljudi neprestano razmišljaju o određenom problemu na nekonstruktivan način. Tokom sprovođenja studije primećeno je da se takvim načinom razmišljanja okrećemo ka fokusiranju na rešenje.

Pristalice „mozgalica" naglašavaju da takve aktivnosti povoljno utiču na jačanje volje, poboljšanje pamćenja, kreativnije rešavanje problema. Ipak, da bi se rezultati preliminarnih studija mogli smatrati relevantnim neophodno je više istraživanja.

Neki stručnjaci su skeptični kada je reč o pozitivnim efektima igrica. Među njima je i Džesika Gran, neurolog Univerziteta Zapadnog Ontarija u Kanadi, koja smatra da ljudi postižu bolje rezultate u onim oblastima koje vežbaju: „Naše istraživanje pokazalo je da posle šest nedelja vežbe oni bolje obavljaju samo one zadatke za koje su radili vežbe. To se odnosi i na one koji su nezavisno od istraživanja vežbali mnogo više nego što smo od njih tražili".
Naravno, čak i ako ne unapredite svoje sposobnosti, dovoljno je što ćete, igrajući mozgalice, biti zadoljni i uživati u njima.

Klot frket

Poznato je da različite manuelne aktivnosti povoljno utiču na naše mentalne sposobnosti. Štrikanje se, na primer, povezuje sa meditacijom. Betan Korkhil, zagovornica terapijskog štrikanja, nedavno je na internetu sprovela anketu u kojoj je učestvovalo više od tri hiljade ljubitelja ručnog rada.

Više od polovine učesnika odgovorilo je da se osećaju srećnije posle štrikanja. Mnogi čak priznaju da se štrikanjem i bave prvenstveno zbog relaksacije i oslobađanja od stresa.

Neki istraživači smatraju da manuelne kreativne aktivnosti naročito aktiviraju delove mozga koje, „zahvaljujući" modernim tehnologijama, sve manje koristimo. Istraživanja Kerol Lambert, koja se kao neurolog bavila proučavanjem depresivnih stanja putem magnetne rezonance, upućuju na snažnu povezanost fizičkog rada i osećaja zadovoljstva.

Prema njenom mišljenju, radeći pokrećemo unutrašnji ciklus osećaja za nagrađene napore, što aktivira dopamin, endorfin i serotonin ‒ neurotransmitere „odgovorne" za osećaj zadovoljstva.