Karving - umetnost po merilima nauke

Karving je nastao u Aziji, tačnije u Kini, pre dve hiljade godina. Nakon što se proširio na Tajland, pre nekih osamsto godina, stvorila se i najpopularnija teorija o njegovoj istoriji na tom tlu. Započela je tokom Loi Kratong festivala u 14. veku, kada su se za potrebe svečanosti splavovi dekorisali lišćem od banana i cvećem.

Godine 1364, Nang Nopamart, jedna od sluškinja kralja Pra Ruang, poželela je da stvori jedinstven ukras za svoj splav. Izrezbarila je cvet od povrća, koristeći pravu biljku kao uzorak, uz pticu koju je stavila uz cvet. Rezbarijama je ukrasila splav koji se isticao među svim drugim.

 Kralj je bio impresioniran izgledom i lepotom rezbarenja, te je odlučio da svaka žena treba da nauči novu umetnost. Interesovanje za karving opada sve do Tajlandske revolucije (1932), kada se uvodi u osnovne škole, u kojima učenici od svoje jedanaeste godine (i kasnije, tokom srednje škole) izučavaju karving umetnost.

Sredinom 20. veka umetnost rezbarenja povrća i voća preneta je i na ostale zemlje, gde se danas ekspanzivno razvija. U našu zemlju došao je u skorije vreme. Karving umetnost prvi je u Srbiji prezentovao Tanis Imširović ‒ na Belom dvoru, gastronomskim festivalima, potom i na Univerzijadi, rezbareći skulpture simbola naše zemlje. Dobitnik je brojnih pehara i priznanja, a na svakom takmičenju s pravom uvek osvaja zlatnu medalju.

Kako sam kaže, sati i sati prvedeni u rezbarenju i sav umor, koji neminovno tokom rada osvaja, biva zaboravljen sa ushićenjem koje donosi finalni proizvod u rukama. 

„Tajlandski način rezbarenja zaživeo je u celom svetu i još uvek se razvija. Zadržavši svoju tradiciju, i dalje rade onako kako su radili pre osamsto godina. Tajlandski način rezbarenja postao je popularan u svetu zato što su Kinezi na lubenicama rezbarili svoje heroje vladare, junake, a Tajlanđani cveće, životinje; pravili su i ptice od povrća. Sve to je atraktivnije od oslikavanja istorijskih ličnosti koje imaju vrednost i značaj samo u toj određenoj zemlji" ‒ pojašnjava Tanis Imširović, karving majstor, gastronom i šef kuhinje.

Tehnika dolazi sa vežbanjem i iskustvom 

Sve je više svetskih hotela i restorana u kojima rade profesionalci zaduženi samo za pravljenje stonih dekoracija. U Italiji, Rusiji, Švajcarskoj i SAD organizuju se kursevi karvinga. Neobičnu čar tom umeću daje specifična tehnika izrade.

Osim ideje i mašte, kvalitetan pribor je od izuzetnog značaja za preciznost u radu i postizanje neobičnosti oblika. Sama tehnika dolazi sa vežbanjem i iskustvom.

„Postoje različiti vidovi rezbarenja. Zavise od osobe i ličnih afiniteta, tako da može da rezbarenje može da bude i na voću i na povrću, na čokoladi i ledu, sa svim hranljivim materijama koje su čvrstog karaktera, a od kojih se može praviti određeni oblik figura ili nešto slično" ‒ kaže prof. Petar Gracun, akreditovani sudija WACS, dodajući da je  ‒ „rezbarenje jedna visoka i veoma cenjena umetnost, s tim što je treba prilagoditi gastronomskoj formi kako bi dobila još veću vrednost. Za rezbarenje u hrani potrebna je elegancija ili precizno urađeni radovi, zatim kompozicija, estetski izgled i tako dalje."

Tanis Imširović govori iz iskustva: „vreme za nastanak nekog rada zavisi od tehnike, težine i vrste šare, kao i kombinacija koje ćemo raditi. Pojedini radovi, posebno kada su u pitanju takmičarski, iziskuju ne samo nekoliko sati već i nekoliko dana rada."

Nauka i karving

Bez precizno izrađene skice nemoguće je započeti pojedine radove, posebno kada su u pitanju određen natpis, logo firme, amblemi klubova i udruženja na svečanostima. Za sve to potrebna su i znanja iz matematike i geometrije.

„Osim znanja iz hemije, biologije, matematike i arhitekture, potrebno je vladati još nekim naučnim oblastima. Na primer, geometrijom" ‒ potvrđuje Tanis i daje primer ‒ „kada rezbarim tikvu ili dinju sve kreće od kruga. Da bih uradio precizno svaku laticu i u tačnom broju, potrebno je podeliti krug. Zatim se on deli na 6, ili na 12, ili na 24 dela".

Vladimir Acković, saradnik Instituta za fiziku i CPN, objašnjava: „Priroda nas je uvek fascinirala novim oblicima koje nismo baš mogli da objasnimo, ali moderna matematika uspeva čak i to. U prirodi se to zovu ʼfraktalni obliciʼ. Fraktalne strukture su one koje se ponavljaju, bez obzira na svoju skalu, kako se to u matematici naziva. Neki oblik koji imamo ponavlja se unutar sebe, i ponavlja, i ponavlja, i tako beskonačno duboko. Takvih oblika u prirodi ima mnogo ‒ od drveća i grana koje se granaju, preko peska ili kamenja, pa sve do nekih ozbiljnih struktura kao što su, recimo, ljudska pluća. Fraktalni oblici, za razliku od onih na koje smo navikli, imaju malo čudniju dimenziju."

Imširović, uspešni karving majstor objašnjava da su za osvajanje nagrada bitni težina rada i kvalitet, kombinacija i težina izrade šare: „Najveće ocene dobiće oni koji na površini lubenice predstave što više različitih radova, a što komplikovanije izrezbarenih" ‒ i zaključuje ‒ „cilj karving majstora jeste da izmisli neki svoj novi rad, i na osnovu toga bude još jedan u nizu koji je unapredio karving u odnosu na onaj stari tajlandski način".