Hemikalije – takmaci hormona

Na inicijativu NVO „Alternativa za bezbednije hemikalije" (ALHem), a u organizaciji Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju, u Beogradu je održan međunarodni simpozijum „Hemikalije ‒ endokrini disruptori i zdravlje žena".

Ovaj simpozijum deo je projekta „Jačanje kapaciteta i strateškog partnerstva za bezbedno upravljanje hemikalijama u Srbiji" Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, uz tehničku podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a u saradnji sa nevladinim organizacijama ALHem i Žene u Evropi za zajedničku budućnost (WECF).

Šta su endokrini disruptori? To su hemikalije koje remete rad endokrinog sistema tako što preuzimaju ulogu hormona ili blokiraju receptore za hormone, što može da poremeti razvoj i funkcionisanje organizma.

Endokrini disruptori mogu preko placente da pređu sa majke na plod, ili da dospeju u telo odojčeta preko majčinog mleka, a kritičan period je i adolescencija ‒ to jesu najranjivije grupe, međutim, ove hemikalije utiču štetno na celokupnu ljudsku populaciju.

U uglednom naučnom časopisu „Endocrine Rewiews" ove hemikalije označene su kao supstance koje utiču na povećanje broja gojaznih i obolelih od šećerne bolesti; doprinose poremećajima rada štitaste žlezde, problemima sa reproduktivnim zdravljem, neurološkim rastom i razvojem, a povezani su čak i sa pojavom neuroendokrinih karcinoma.

Hormoni okoline

Na listi hemikalija koje ometaju ili sprečavaju fiziološko delovanje hormona visoko mesto zauzimaju: bisfenol A, dioksini, ftalati, ali i neki pesticidi i polihlorovani bifenili (PCB).

„Ove supstance koje nazivamo endokrinim disruptorima zabrinjavaju iz više razloga", smatra prof. Žan-Pjer Burginjon, pedijatrijski endokrinolog Medicinskog fakulteta Univerziteta u Liježu. Profesor dalje objašnjava: „Pre svega, izloženi smo mešavini različitih supstanci koje nisu prost zbir, već međusobno reaguju, što pojačava moguće štetno dejstvo. Drugi problem je što često prođe više decenija od trenutka izlaganja nekoj supstanci do ispoljavanja posledica. Treće, ove supstance deluju na različite sisteme u organizmu, a najviše na reproduktivni sistem i metabolizam. Jedna od posledica toga je i porast gojaznih ljudi u svetu i smanjenje plodnosti".

Još od 2002. godine intenzivno se proučava dejstvo hemikalija koje menjaju hormonski balans i negativno utiču na zdravlje čoveka i drugih živih bića, jer kada dospeju u prirodu utiču i na ostali živi svet. Neki ih, zbog toga što dolaze iz životne sredine, nazivaju i „hormonima okoline".

Ftalati su prisutni u podnim oblogama, kablovima, PVC odeći, dečijim igračkama, kozmetičkim proizvodima, čak i u medicinskoj opremi poput cevčica i kesa za infuziju, medicinskim rukavicama, tekstilu i drugoj opremi koja se koristi u zdravstvenim ustanovama. Bisfenol A je široko rasprostranjen u proizvodima koje svakodnevno koristimo, ima ga i u plastičnoj ambalaži.

Dioksini nastaju u različitim industrijskim postrojenjima i spaljivanjem otpada u spalionicama. Uprkos filterima na dimnjacima, mala količina dioksina iz ovih spalionica, ipak, dospe u vazduh, zatim se taloži i deponuje u mastima. Povezuju se sa neplodnošću, pogotovo kod muškaraca.

„Za razliku od toksikologije, gde je odnos doza‒odgovor ključna karakteristika da bi se izazvao određeni efekat, ovde govorimo o nemonotonom odgovoru gde možemo imati malu količinu supstance i maksimalan ili skoro maksimalan odgovor", objašnjava prof. dr Đuro Macut, stručnjak Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS.

Iako o štetnosti pesticida govorimo uglavnom u slučaju konzumiranja poljoprivrednih proizvoda koji sadrže njihove ostatke, ove supstance posebno ugrožavaju ljude koji ih koriste u radu. Tako je primećeno da pesticidi utiču na manju plodnost poljoprivrednika, pogotovo ako upotrebljavaju bar tri različita pesticida.

Sve više se ispituje veza hemikalija iz životne sredine i pojave policističnih jajnika i endometrioze. Kod žena i tinejdžerki koje boluju od policističnih jajnika uočen je povišen nivo bisfenola A. Takođe je ustanovljeno da se kod laboratorijskih životinja pojavljuje isti sindrom kada se neposredno posle rođenja hrane namirnicama koje sadrže endokrine disruptore.

Parfemi i plodnost 

I kozmetički proizvodi utiču na oboljenja reproduktivnog sistema.

„Neki parfemi sadrže endokrine disruptore, poput ftalata koji isparavaju, majka ih udiše i oni se preko posteljice prenose na fetus, ili preko majčinog mleka na odojče" ‒ napominje dr Evantia Diamanti Kandarakis, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Atini i dodaje ‒ „zbog ovih supstanci kod žena može da nastupi rani pubertet ili problemi s plodnošću u kasnijim godinama. Zato smatramo da je uloga kozmetike ogromna iako nemamo mnogo saznanja o njihovoj direktnoj posledičnoj vezi. Međutim, brojni podaci dobijeni na zamorčićima govore nam da sa kozmetikom treba pažljivo postupati i da trudnice treba da je izbegavaju."

Ukoliko zavirimo u vlastite domove i potražimo ove supstance koje su takmaci hormona, iznenadićemo se gde ih sve ima. Mogu se naći u nameštaju i tepisima; u opremi za kuhinju i električnim uređajima prisutni su kao polibromovani difenil-etri; u rastvaračima koji se koriste za tretman drveta i osveživačima vazduha zastupljeni su u vidu ftalata; u posuđu i opremi za kuvanje ima ih u obliku perfluorovanih surfaktanata, a u konzervisanoj hrani ove supstance su konzervansi ‒ parabeni, dok u raznim predmetima sa plastifikatorima ima bisfenola A.