Umetnost je intriga

Fenomen naivne umetnosti već decenijama zaokuplja ljude u svetu, a srpskoj naivnoj umetnosti izrazitu pažnju posvećivali su i intelektualci kakvi su bili Vojislav Đurić i Dejan Medaković. Čak je i Dobrica Erić, pesnik srpskog sela, ispevao odu slikarstvu naive.

Danas smo sasvim sigurni da naivna umetnost ne može da se posmatra u kontekstu amaterizma i diletantizma. Uloga Ota Bihalji Merina bila je odlučujuća da se umetnost naivaca prepozna na odgovarajući način na prostoru bivše Jugoslavije, pa time i u Srbiji, i da se svetu predstavi kao autentično stvaralaštvo sa vlastitim vrednostima i estetičkim značajem. Počeci srpske naivne umetnosti sežu još u tridesete godine prošlog veka, a svoj uspon naivna umetnost doživljava od šezdesetih godina, da bi već sedamdesetih prešla granice Srbije i doživela potvrdu svoje autentične vrednosti u velikim kulturnim centrima Evrope.

Najveća institucija naive na Balkanu

Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini najveća je institucija naive na Balkanu, koja već decenijama baštini dela klasika srpske naivne umetnosti, a potom i radove ništa manje značajnih, savremenih stvaralaca.

Dela naivnih umetnika koji stvaraju pod svojevrsnim okriljem Muzeja u Jagodini vredna su i za svakog etnologa-istraživača. Na njima su ovekovečeni stari srpski
običaji, svetkovine, sabori, način rada u polju, organizacija domaćinstva, porodični i međuljudski odnosi. Ovi samouki vizionari sačuvali su na svojim platnima sliku težačkog života, ali i života ispunjenog ljudskom toplinom, ljubavlju i radošću življenja, kao i idiličnu sliku Srbije kakvu oni, a i svi mi želimo. Mnogi od njih više ne žive i ne stvaraju u selima, te se prema tome menjaju i teme i motivi na njihovim platnima. Ipak, originalnost i iskrenost njihovog stvaralaštva, koje je nastajalo van kanona istorije umetnosti, dugo već nije na marginama likovnog života. Srpska naivna umetnost odavno je prešla granicu anonimnosti, potvrdila se u svetu i zaslužila mesto na listi nematerijalne baštine Srbije.