Nova razmišljanja o ljudskom zdravlju i dobrobiti društva

„Sistematsko zapostavljanje kulture predstavlja osnovnu barijeru na putu ka najvišem nivou opšteg zdravlja širom sveta" - tvrde autori važnog izveštaja o kulturi i zdravlju koji je nedavno objavljen u časopisu „Lanset"(The Lancet). Eksperti različitih naučnih oblasti, među njima i antropolozi, sociolozi i lekari, oformili su prvu komisiju koja je ocenjivanjivala ulogu kulture u zdravlju. Autori tvrde da su medicinski profesionalci, a samim tim i društvo kao celina, nepravedno zapostavili kulturu svih vrsta - religijski i etnički identitet, profesionalne i političke kulture. Sve do danas, kultura se shvatala pre kao prepreka nego kao suštinski određujuća osobina kada se govori o opštem zdravlju populacije. Međutim, komisija koju je vodio profesor Dejvid Nejpijer, medicinski antropolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, snažno tvrdi suprotno, ukazujući na to da kultura ne samo da određuje zdravlje - utičući na pušenje ili nezdravu ishranu - već ga i definiše kroz razne kulturne grupe i njihovu predstavu šta to znači biti zdrav.

Na kulturu se često svaljuje loša klinička praksa. Tako je u slučaju Fransis izveštaja, u Velikoj Britaniji, utvrđena ozbiljna zloupotreba službene dužnosti u Mid Strafordšir fondaciji Nacionalne zdravstvene službe NHS (National Health Service), koja je na kraju pripisana kulturi rukovodstva te organizacije. Međutim, autori studije smatraju da ako kultura može da bude odgovorna za ozbiljne propuste u standardnoj nezi pacijenata, proučavanje kulture takođe može da bude ključ za bolju medicinsku praksu.

Profesor Nejpijer napominje: „Biomedicinski pristupi zdravlju i dobrobiti doprineli su značajnom smanjenju mortaliteta i morbiditeta - zapuštenog stanja bolesti širom sveta, ali još uvek treba da se prilagode jakim uticajima kulture na zdravlje. Vrlo malo pacijenta vodi računa o indikatorima bolesti kao što su krvni pritisak, kapacitet pluća ili izloženost influenca virusima, smatrajući ih apstraktnim; jedino kada su prepoznatljivi i direktno povezani za njih same i njihove životne ciljeve, ovi nalazi postaju značajni."

Osuđujući raširenu i sve veću ulogu poduhvata koji u zdravstvu donose profit - tzv. „javno-privatno partnerstvo" koje koriste mnogi u javnim zdravstvenim sistemima (uključujući i NHS u Velikoj Britaniji) - Lanset komisija postavlja pitanje da li takvi poduhvati mogu da budu kompatibilni sa zdravstvenim sistemom koji u srcu zaista nosi zdravlje i dobrobit pojedinca i zajednice. Autori studije napominju da državnici, Svetska zdravstvena organizacija i zdravstveni ʼmega-dobrotvoriʼ moraju ponovno da razmisle o svojim pogledima na efikasnost takvih partnerstava, podržavajući ove institucije u zalaganju za altruizam koji štiti od neprijateljskog profiterstva.

„Jedino ukoliko profesionalci, istraživači i menadžeri u zdravstvu prihvate centralnu ulogu kulture, u odnosu na to kako danas shvatamo i razumemo zdravstvo, moći ćemo da se pokrenemo ka sistemu u kojem se kod zdravlja podjednako radi o brizi kao i o lečenju" - smatra profesor Nejpijer i dodaje - „ignorisanje uticaja kulture na zdravlje nije opcija, tako ne samo da ne prihvatamo najveće zdravstvene probleme današnjice, već će i gubitak javnih i privatnih sredstava nastaviti da šteti pružanju zdravstvene nege širom sveta."
Komisija traži da se bolje prepoznaju lične predrasude i kulturna viđenja među onima koji vode brigu o bolesnima, ukazujući na to da ukoliko medicinski profesionalci ne mogu da razumeju važnost i prihvate kulturu njihovih pacijenata - utoliko ne mogu da razmeju ni svoju sopstvenu.

„Studenti na praksi i osoblje treba da provode manje vremena izveštavajući svoje šefove, a više sa bolesnima radi razumevanja njihovih potreba. Sve dok obuka kulturne stručnosti, koja se nudi lekarima u Velikoj Britaniji i šire, ostaje samo „dodatna" opcija redovnoj obuci, biće kontraproduktivna centralnoj ulozi koju kultura ima u poboljašnju i održavanju zdravlja. Ponovno promišljanje o ulozi koju kultura ima za zdravlje apsolutno je esencijano, ako treba da unapredimo našu sposobnost da brinemo jedni o drugima to se ne može postići jednostavnim slanjem lekara i sestara na kratke kurseve" - ističe britanski antropolog.
Dodatno, zapostavljajući ulogu kulture u zdravlju, rizikujemo da izgubimo i doprinose koji su rezultat razumevanja drugih kultura. Dok se u okviru medicinskih istraživanja ispituje potencijal tradicionalnih lekova u zapadnim biomedicinskim modelima, ili kako se tradicionalni modeli nege mogu preneti u druge okolnosti, ubrzani pad kulturnog diverziteta širom sveta ukazuje da su dalji doprinosi ove vrste u opasnosti da budu zauvek izgubljeni.

„Svi mogući putevi za razumevanje i negovanje dobrobiti moraju danas da postanu naš najveći prioritet u zdravstvu, a važno je i da ih podrže javno finansirane istraživačke mreže. Takvo finansiranje treba da bude dostupno na istom ili većem nivou sa biomedicinskim istraživanjima, kako bi smo se obratili trenutnim potrebama onih koji nemaju toliku moć i koji najviše pate. Naša studija kulture i zdravlja predstavlja priliku da se promeni pogled na medicinu i daje konkretne mogućnosti za nova razmišljanja o ljudskom zdravlju i dobrobiti društva. Na nama je samo da delujemo."- zaključuje profesor Nejpijer.