Zašto se mediji fokusiraju na mladu publiku

Zanimljivo je posmatrati kako mladi koriste medije i na koji način su u njima predstavljeni, jer nam taj odnos ukazuje u kojoj meri mediji oblikuju naš svet.
Profesor Endi Radok tvrdi da svako društvo posebno brine o tome kako mediji utiču na mlađu publiku:

„Mediji u mladim ljudima vide glavne korisnike medijskih sadržaja, odatle i dolazi stalna zabrinutost društva zbog negativnog uticaja medija na mlade - bilo da govorimo o gangsterskim filmovima iz 30-ih, stripovima iz 50-ih, bilo o rep muzici, i rijaliti programima koji su danas aktuelni. Verujem da mladi ljudi zaista postaju politički simboli koji ukazuju na promene kroz koje čitava društva prolaze. Oni su na neki način simboli i političkih i istorijskih promena. Mislim da je to razlog zašto brinući se zbog uticaja medija na mlade, mi u stvari brinemo zbog nekih drugih dešavanja u društvu".

Profesor Radok naglašava da je važno da shvatimo da mediji zaista kreiraju našu realnost, tj. političku stvarnost, što posebno utiče na mlade, koji zbog određenog stila oblačenja i načina na koji se on predstavlja u medijima često postaju žrtve diskriminacije ili izazivaju nepoverenje drugih ljudi (to je primer kako jedna medijska priča postaje stvarnost).

Mladi se u određenoj meri i plaše medija: „Ako razmišljamo o video igrama i nasilju, posebno o pištoljima i sličnim stvarima, shvatićemo da mediji stvaraju strah kod mladih - u smislu toga šta bi moglo da im se dogodi. Postoji i druga vrsta straha koja je manje očigledna i predstavlja neku vrstu anksioznosti koja se budi kod mladih. Ta vrsta straha odnosi se na preispitivanje toga ko su oni zaista, šta donosi budućnost, kako njihova tela treba da izgledaju, šta mogu da očekuju, kako da putem socijalnih medija predstave sebe poput slavne ličnosti i stvore određenu vrstu popularnosti."

Radok ističe da mediji utiču na mlade, ali i na sve nas, ograničavajući našu maštu, percepciju i način izražavanja: „Suština medijskog sadržaja svodi se na plasiranje prepoznatljivih priča jezikom koji treba da bude razumljiv širokoj publici, usled čega se i kreativnost u stvaranju tih sadržaja zapravo svodi na oponašanje jezika kojim mediji govore. Nije teško ispričati drugačije priče, ali je teško pronaći publiku koja će ih slušati, i u tome se najviše ogleda uticaj medija. Mislim da treba da sednete i zapitate se: ʼkoje su to priče koje mi se svakodnevno plasiraju, odakle one potiču, zašto se predstavljaju baš na takav način i da li bi se mogle drugačije napisati.ʼ Ako zaista napravite kritički osvrt na priče koje vam se uglavnom pričaju, otkrićete da postoji nešto što nije rečeno i krije se u pozadini. Tada ćete početi da postavljate zanimljiva pitanja o tome šta niste čuli i zašto", objašnjava australijski stručnjak.

Istakavši da mladi najbrže proniknu u poruke medijskih sadržaja jer ih najbolje razumeju, Radok je zaključio da mladima ne treba da predajemo o medijskoj pismenosti, već da od njih učimo.