Fizička aktivnost posle četrdesete važnija nego u mladosti

Istraživači Univerziteta Kalifornija u San Francisku i Univerziteta Misisipi proučavali su telomere šest hiljada petsto odraslih osoba i za potrebe nacionalnog istraživanja ustanovili da je fizička aktivnost preventiva za skraćivanje telomera, tj. da kod osoba u starosnoj dobi između četrdeset i šezdeset pet godina može uticati na produženje životnog veka.

Telomere su svojevrstan ''biloški sat'' jer se skraćuju vremenom, tj. prilikom svake deobe ćelija. Ustanovljeno je da po rođenju imamo oko deset hiljada parova telomera, a u dubokoj starosti samo petsto. Kraće telomere ukazuju na starenje ćelija i skraćenje životnog veka, a kad telomere postanu prekratke prestaje deoba ćelija. Skraćivanje telomera povezano je sa obolevanjem od različitih bolesti (pa i raka). Veruje se da način ishrane takođe može usporiti skraćivanje telomera. Uglavnom se preporučuje ishrana zasnovana na zelenom povrću, pečurkama, crnom luku, mahunarkama i bobičastom voću.

Fizička aktivnost i vežbanje važni su u svakoj starosnoj dobi, ali u srednjim godinama njihov značaj raste jer smanjuju rizik od hroničnih bolesti i pomažu nam da održimo zadovoljavajuće fizičke i kognitivne funkcije. Većina ljudi u srednjim godinama počinje da oseća prve znake starenja: slabiju pokretljivost, brže zamaranje, povećanje težine, gubljenje mišićne mase i slabljenje kostiju. Fizička aktivnost posle četrdesete, u tom smislu, postaje važan faktor za efikasnije obavljanje svakodnevnih poslova i održavanje kvaliteta života.

Studija Nacionalnog instituta za kancer u Merilendu pokazuje da su ljudi koji vežbaju četiristo pedeset minuta nedeljno (ili nešto više od jednog sata dnevno), za trideset devet procenata manje u opasnosti od prerane smrti u odnosu na one koji nikada nisu vežbali.