Praznično gomilanje hrane

U svetu se godišnje baca trećina proizvedene hrane - količina koja bi mogla da nahrani osamsto sedamdeset miliona ljudi. Prema podacima britanske organizacije koja se bavi smanjenjem otpada (Waste and Resources Action Program - WRAP), godišnje se na hranu koja nije pojedena „baci" četiristo milijardi dolara. Amerikanci prosečno odbacuju četrdeset procenata hrane, a najveći rasipnici su Britanci, koji godišnje bace više od četiri miliona tona hrane koju nisu ni probali.

Naravno, nije reč samo o novcu koji simbolično završava na deponijama već i o ekološkom problemu, jer se u procesu raspadanja hrane oslobađa metan. Neka merenja pokazuju da metan sa deponija (na godišnjem nivou) čini sedam procenata ukupne emisije gasova staklene bašte. Proračunima treba dodati i troškove energije, korišćenja prirodnih resursa i nivo zagađenja u samom procesu proizvodnje. U većini zemalja EU prihvaćene su preporuke da se do 2025. godine prepolovi količina hrane na deponijama. Svaka zemlja problem pokušava da reši na svoj način, pa je u Francuskoj uveden zakon kojim se veliki trgovinski lanci obavezuju da hranu doniraju, pretvaraju u hranu za životinje ili đubrivo.

Ankete u Srbiji pokazuju da su vlasnici restorana i pekara zainteresovani za doniranje hrane, međutim, neophodan je efikasan sitem prikupljanja i distribucije, koji, za sada, ne postoji. I dok se rešenje problema na globalnom nivou ne nazire, možda je sasvim dovoljno da za predstojeće praznike pripremimo onoliko hrane koliko naši ukućani i gosti realno mogu da pojedu.