Da li vežbanje tokom trudnoće ostavlja trajne posledice?

Studija sprovedena na miševima pokazala je da fizički aktivne majke rađaju jedinke koje su voljnije da vežbaju. Pretpostavlja se da isto važi i za ljude - istraživanje nagoveštava da naša sklonost ka vežbanju počinje da se razvija pre rođenja.
„Pojedinačne ogledne studije pokazale su da fizički aktivne trudnice rađaju decu istih afiniteta", izjavio je dr Robert Voterland, koautor studije i saradnik pedijatrije i genetike USDA Istraživačkog centra za dečiju ishranu na Bejlor medicinskom koledžu u Hjustonu. Ipak, neophodno je još istraživati.

„Kontrolisane nasumične studije sa ljudima - slične onoj koju smo sproveli na miševima - biće neophodne kako bismo potvrdili da se ovi rezultati odnose i na ljude", napomenuo je Voterland za „Hafington post" i dodao - „ukoliko fizička aktivnost tokom trudnoće, čak i kada je to samo svakodnevna šetnja, zaista bebi usađuje doživotnu sklonost ka aktivnom načinu života, postoji veoma direktan i jeftin način da se unapredi zdravlje stanovništva".

U studiji objavljenoj u „FASEB" časopisu, šest ženki miševa dobilo je pristup točku za trčanje tokom trudnoće, dok drugih šest nije. Istraživači su pratili: trčanje, telesnu težinu, telesnu građu, unos hrane, utrošak energije i celokupnu fizičku aktivnost.
Istraživači su analizirali ponašanje mladunaca sve do odrastanja. Mladi miševi čije su majke vežbale tokom trudnoće pokazali su se kao aktivniji - trčali su više na točkovima i češće se kretali po kavezima.

„Ono što me je najviše začudilo bio je opseg rezultata koje smo dobili. Kada su odrasli, potomci aktivnih majki bili su oko pedest odsto aktivniji od genetički identičnih miševa čije majke nisu koristile točak za trčanje pre i tokom trudnoće", naveo je Voterland.
Istraživači su zaključili da navike za vreme trudnoće mogu trajno uticati na fizičku aktivnost deteta.

Međutim, ovi nalazi suprotni su rezultatima studije koju je 2015. godine vodio dr Skot Keli, asistent zoologije Ohajo Veslijan univerziteta. Istraživanje koje su sproveli na drugoj vrsti miševa pokazalo je da vežbanje tokom trudnoće nema nikakvog uticaja na aktivnost mladunaca.
„Ponekad se kontradiktorni rezultati shvataju negativno, ali mislim da u ovom slučaju predstavljaju sjajnu priliku za pokretanje daljeg istraživanja", izjavio je Keli i dodao - „svakako je reč o temi koja je zanimljiva za proučavanje. Znamo da je sklonost ka fizičkoj aktivnosti nasledna, ali ono što je ova studija posmatrala jeste šta se desi kada samo jednoj grupi obezbedite uslove za vežbanje."

Voterlandov istraživački tim nastojaće da ispita zašto postoji veza između vežbanja u trudnoći i detetovog interesovanja za fizičke aktivnosti. Moguće je da drmusanje koje uzrokuje fizička aktivnost majke utiče na razvoj mozga fetusa, te dovodi do optimalnog razvoja dela mozga koji je povezan sa fizičkim kretanjem i ponašanjem.

Dok naučnici nastoje da razreše tajnovite efekte vežbanja u trudnoći, Američki koledž akušerstva i ginekologije, zajedno s mnogim drugim ekspertima, nedvosmisleno savetuje ženama s nekomplikovanim trudnoćama da upražnjavaju svakodnevno umereno vežbanje pre, u toku i nakon trudnoće - radi svoje i detetove dobrobiti.

„Mislim da naši rezultati pružaju pozitivnu poruku. Ako buduće majke znaju da vežbanje nije samo dobro za njih, već koristi i njihovim bebama, mislim da će biti motivisanije da se pokrenu" - zaključio je Voterland.