Ljubomora kao "lepak koji drži dva pola"

U knjizi „Ljubomora" Piter Tuhi iznosi da je sedamnaest posto ubistava u Engleskoj izvršeno zbog opsesivne ljubomore. Broj ubistava, ali i samoubistava uzrokovanih ljubomorom varira zavisno od zemlje i podneblja kojoj zemlja pripada.

U našem društvu suočeni smo sa poražavajućom činjenicom da se gotovo svakodnevno u medijima govori o ubistvima najbližih, a njihov najčešći uzrok je ljubomora. Nažalost, nema tačnih podataka o broju (procentualnoj zastupljenosti) tih ubistava.

Ljubomora je složeno osećanje, u sebe uvlači bes, mržnju, patnju, uznemirenost i očaj. Zbog toga se sa ljubomorom teško suočavamo, a onaj ko je oseća to nikada ne priznaje.

"Mračno i kompleksno osećanje"

Manifestuje se već kod dece, ali kada o njoj govorimo obično imamo na umu nesigurnosti u partnerskim odnosima. U tom smislu, karakterističan je „smrtonosni ljubavni trougao" u kom su blisko povezani ljubomorna osoba, voljena osoba (koja se sumnjiči za neverstvo) i suparnik, bilo da je zamišljen ili stvaran.

Zato razlozi za ljubomoru mogu biti realni i patološki. Kada se otkriju razlozi ljubomore, lakše je definisati to žestoko, mračno i kompleksno osećanje.

Pol Ekman ističe da „osoba koja strepi da će prestati da zanima drugu osobu može da oseća strah, ljutnju, tugu ili gađenje, dok rival može da ima čitav niz emocija  od krivice, stida do ljutnje ili prezira..."

Međutim, koliko god neobično zvučalo, Piter Tuhi (u knjizi „Ljubomora") napominje da je to osećanje lepak koji drži dva pola zajedno za dobro porodice i zbog opstanka vrste.

Problem je patološka ljubomora

Za muškarce je bitnije seksualno neverstvo, dok je za žene, kako istraživanja pokazuju, važnije emocionalno neverstvo.

Mnogi antropolozi i socijalni psiholozi smatraju da je ljubomora društveno i kulturološki određena i uslovljena, ali za takve argumente nema dovoljno dokaza.

Problemi postaju ozbiljniji kada je reč o patološkoj ljubomori, onoj koja se javlja unutar porodice (između dece i roditelja, braće i sestara), a moderno doba poznaje izuzetno razvijenu ljubomoru (i zavist) i među kolegama unutar kolektiva.

Svi ti tipovi ljubomore narušavaju zdrav odnos koji je neophodan za stvaranje uspešnih, zdravih porodica, društava i kolektiva.

Zavist je osećanje blisko ljubomori, pa se ti termini u svakodnevnom govoru koriste kao sinonimi, iako to nisu. Piter Tuhi ističe da je zavist „materijalna ljubomora"  neispunjena, bolna želja da imamo moć, bogatstvo, uspeh, slavu...

Ljubomoru moramo prepoznati, nositi se s njom i na kraju je prevazići. Kada je reč o ta dva osećanja, imajte na umu sledeće citate:

„Onaj ko je ljubomoran ne može da voli." - Aurelije Avgustin

„Zavist je najbolji dokaz koliko su ljudi nesrećni." - A. Šopenhauer

Više o zavisti i ljubomori, njihovim uzrocima i posledicama, te načinima za prevazilaženje iz ugla filozofa, psihologa i umetnika,  pogledajte u emisiji Vidik, pod naslovom „Zavist i ljubomora", na Jutjub kanalu RTS-a.