Postanak algebre

Aristotel je više nego bilo koji drugi mislilac zaslužan za određivanje pravca i sadržaja razvoja saznanja na Zapadu. On je tvorac filozofskog i naučnog sistema koji je kroz vekove bio kamen temeljac i pokretački duh za srednjovekovnu hrišćansku i islamsku sholastičku misao, sve do kraja 17. veka. Zapadna kultura bila je aristotelovskog karaktera. Čak i posle velikih saznajnih revolucija u sledećim vekovima njegovi koncepti i ideje ostali su duboko ukorenjeni u zapadnom načinu razmišljanja.

Aristotel je rođen u Stagiri, na poluostrvu Halkidiki (sever Grčke). Otac Nikomah bio je lekar, starosedelac Stagire, a majka mu se zvala Festa, njena porodica je imala imanje u Kalki.
Nema sumnje da je Nikomah želeo da Aristotel postane lekar zbog običaja da se medicinske veštine drže u tajnosti i prenose ʼsa kolena na kolenoʼ. U to doba ljudi nisu dolazili kod lekara nego su lekari putovali od mesta do mesta, vodeći brigu o bolesnicima. Iako nema mnogo podataka o mladom Aristotelu, veruje se da je putovao sa ocem. Zna se da je Nikomah smatrao da su uslovi rada na Halkidikiju lošiji od onih u susednoj Makedoniji, te je počeo da radi tamo - bio je toliko uspešan da je uskoro postao lični lekar makedonskog kralja Aminteja III.

„Prema tradiciji koja se održala dvesta pedeset godina posle njegove smrti, koja je tada bila dominantna, Aristotel je u istoj godini držao ne jedno već dva ili tri predavanja: logike, psihologije, politike, ekonomije, etike, retorike, poezije. Zapisivao je svoja predavanja, proširujući i prerađujući ih nekoliko puta. Još je značajnije da većina nabrojanih pojmova nije postojala pre njega, tako da je on bio prvi koji ih je zasnovao kao sistemske discipline."
Anegdote u kojima se spominje prikazuju ga kao dobrog i osećajnog čoveka bez traga samoljublja. Bio je uglađen, nosio je prstenje i kratku frizuru, patio je od lošeg varenja, (pominje se da je imao i čir). Bio je dobar govornik, sa lucidnošću u predavanjima, ubedljivošću u razgovoru i oštroumnim dosetkama. Brojni suparnici smatrali su ga svojeglavim i uobraženim, ali pre svega - čovekom za divljenje.

Važnost njegovog uticaja zasniva se na činjenici da je dobro poznavao elementarnu matematiku i verovao da matematika ima veliki značaj kao jedna od tri teorijske nauke.
...Aristotel je bio svestan važnih Eudoksovih otkrića, koja su suštinski uticala na izlaganje Euklidovih ʼElemenataʼ. Istorijski spisi jasno pokazuju Aristotelovo prepoznavanje važnosti Eudoksove teorije proporcija, koja je razrađena u petoj knjizi ʼElementiʼ, isto tako i metod iscrpljivanja pri merenju površina i zapremina, kao i metod koncentričnih krugova pri određivanju putanja planeta.
...brojni različiti pogledi na matematiku predstavljeni su u radovima koje danas posedujemo i dokazuju da je danas moguće konstruisati i rekonstruisati tu filozofiju sa velikim stepenom verodostojnosti.