Gojaznost kod dece može da krije brojne probleme

Uzroci gojaznosti kod dece su brojni: nekvalitetna ishrana, genetika, nedovoljna fizička aktivnost, određene bolesti, ali i problemi u porodici, kao i oni emotivni i socijalni. Posledice po zdravlje: povišeni krvni pritisak, problemi sa holesterolom i trigliceridima, a kod tinejdžera još i povučenost i usamljenost. Gojaznoj deci je potrebna stručna pomoć, ali i podrška najbližih.

Na osnovu indeksa telesne mase i posebnih parametara, utvrđuju se nivo problema i adekvatna terapija.

Pedijatar u Domu zdravlja Palilula, dr Dragica Rondaš, kaže da, prema njenom iskustvu, hvatanje u koštac sa problemima suvišnih kilograma ne ide uvek baš glatko, ali ako su deca uporna, uspeh je neminovan.

„Gojaznost se javlja uglavnom u dva najkritičnija perioda - oko pete i šeste godine života kao i sa 12 do 13 godina. Izlečenje je teže sa ulaskom u pubertet kada pacijenti moraju biti uporniji u nastojanju da se reše suvišnih kilograma“, objašnjava doktorka Rondaš.

Hrana kao uteha

Odnos čoveka prema hrani vodi nas u doba najranijeg detinjstva kada majke, ne prepoznajući uvek razlog plača kod novorođenčeta, a kako bi umirile bebu, često nesvesno naprave grešku. Plač krije možda poruku da je bebi hladno, da je vreme za presvlačenje ili da joj jednostavno treba zagrljaj.

„Međutim, nevešte mame, misle da je uglavnom razlog u hrani, pa odmah bebi daju hranu“, kaže psiholog Slađana Majstorović i objašnjava da je upravo takav odnos roditelja prema novorođenčetu uzrok toga da kasnije, deca utehu traže u hrani - koja im je kompenzacija za rešavanje mnogih problema - porodičnih nesuglasica, problema u školi, društvu, emotivne prirode...

Raznovrsnost namirnica od ključne važnosti

Nutricionista u Domu zdravlja „Palilula“ Milka Raičević, ističe da je od zabrane određenih namirnica, od veće važnosti da se one potroše fizičkim aktivnostima. Slatkiši u preteranoj količini nam neće doneti samo višak kilograma, već i probleme sa zdravljem zuba.

„Važno je hranu polako žvakati i izbegavati pića na slamku, jer je unošenje pljuvačke u sistem organa za varenje takođe vrlo bitno zbog probiotika“, kaže Raičevićeva.

Naravno, najbolje je da obroke sami pravimo, da koristimo sveže namirnice, uz redovan boravak u prirodi i izbegavanje preterano dugog boravka ispred računara, tableta, telefona... Preporučljiv je unos variva, jogurta, biljnog mleka i naravno mesa - ali ne svakodnevno.

U Srbiji svako peto dete ima prekomernu telesnu težinu. Svetska zdravstvena organizacija je 2016. proglasila godinom hodanja, upravo zbog važnosti kretanja i boravka u prirodi, posebno za zdravlje naših najmlađih.