WWF: Izgubljeno 70 odsto slatkovodnih vrsta

Akcija Svetskog fonda za prirodu (World Wildlife Fund – WWF) trajaće do 22. marta, a treba da približi ljudima značaj očuvanja prirodnih reka i vlažnih staništa, upozna ih sa njihovim dobrobitima i istakne pretnje koje ugrožavaju vode.

Prema poslednjem WWF-ovom Izveštaju o živoj planeti, slatkovodne vrste su pod najvećim pritiskom i njihov broj se u poslednjih 50 godina smanjio za više od 70 odsto, navodi se u saopštenju.

„Infrastrukturnom regulacijom rečnih tokova ne ugrožavamo samo opstanak brojnih životinjskih i biljnih vrsta, nego i ekološke usluge koje su značajne za ljude i društvo. Pored bogatog biodiverziteta, vlažna staništa ublažavaju efekte klimatskih promena i štite milione ljudi širom sveta od poplava. Ona takođe prečišćavaju našu vodu, obezbeđuju hranu, drvo i biomasu, kao i rekreaciju i radna mesta“, piše u saopštenju.

WWF je naveo da region obiluje svim tipovima reka, jezera i močvara i može da se pohvali sa nekoliko izuzetnih prirodnih vrednosti, među kojima su najveće povremeno jezero i klisura u Evropi - Cerkniško jezero u Sloveniji i Đerdapska klisura u Srbiji, drugi kanjon po dubini na svetu na reci Tari u Crnoj Gori, kao i drugo jezero po dubini u Evropi - Ohridsko jezero u Makedoniji.

Ovaj region ima i najveću mrežu podzemnih reka i jezera u Evropi, a veoma je bogat i endemskim vrstama riba, pećinske faune i beskičmenjaka, podseća se u saopštenju.

„Močvare, reke i jezera u regionu predstavljaju dom za preko 250 vrsta riba i više od 70 vrsta vodozemaca, od kojih je mnogo endemskih vrsta. Močvarna staništa su među najproduktivnijim, a iako pokrivaju samo tri odsto površine kopna, pohranjuju dvostruko više ugljenika nego sve svetske šume zajedno“, dodaje se u saopštenju.

U našem regionu najviše ih ugrožavaju regulacije za navodnjavanje, te brojni, loše isplanirani hidroenergetski projekti, rekla je koordinatorka programa za slatkovodne sisteme u WWF Petra Remeta.

Zavod za zaštitu privrede saopštio je da će povodom Svetskog dana vlažnih područja, koji se obeležava svake godine u svetu od 2. februara do 4. marta, u Srbiji 5. februara u Kladovu biti organizovan skup „Vlažna staništa za našu budućnost“ i programi posmatranja ptica na Međunarodno značajnom području za ptice (IBA) „Mala Vrbica“.

Na tom skupu će biti prezentovana nominacija područja „Đerdap“ za upis na Listu međunarodno značajnih vlažnih područja (Unesko/Ramsar lista), kao i prirodne vrednosti u okruženju koje ga svrstavaju među međunarodno značajna područja za ptice i centre evropskog biodiverziteta, i to na primeru lokaliteta Mala Vrbica i Kladovska peščara.

U saopštenju se podseća da Srbija, kao potpisnica Svetske konvencije o zaštiti vlažnih područja (Ramsarska konvencija), već više od 15 godina sprovodi akcije povodom Svetskog dana vlažnih područja kako bi se ukazalo na osetljivost, značaj i potrebu zaštite ovog nacionalnog resursa, i ulogu svih zainteresovanih strana u njihovom upravljanju i razvoju.