Značajan korak u testiranju krvi na Alchajmerovu bolest

U studiji objavljenoj u naučnom časopisu Alzheimer's and Dementia, na kojoj su radili naučnici iz Kings koledža u Londonu i kompanije "Proteome Sciences plc" iz Velike Britanije, analizirano je preko 1.000 pojedinaca, i to je najveća studija ove vrste do danas.

Istraživači su koristili podatke iz tri međunarodne studije. Uzorci krvi od ukupno 1.148 osoba – 476 sa Alchajmerovom bolešću, 220 sa umerenim kognitivnim oštećenjem (MCI) i 452 starije osobe, bez demencije, kao kontrolni uzorak analizirani su na 26 proteina za koje se ranije pokazalo da su u vezi sa Alchajmerovom bolešću.

Podgrupi od 476 osoba iz sve tri grupe urađen je i snimak mozga magnetnom rezonancom (MRI).

Tim koji je radio na studiji otkrio je da je 16 od 26 proteina u jakoj vezi sa skupljanjem mozga kod ili umerenog kognitivnog oštećenja ili Alchajmerove bolesti. Zatim je urađena druga serija testova da bi odredili koji od tih proteina može da predvidi progresiju umerenog kongitivnog oštećenja u Alchajmerovu bolesti.

Otkrili su kombinaciju od 10 proteina koji su sposobni da predvide da li će osobe sa ovim oštećenjem dobiti Alchajmerovu bolest tokom jedne godine, sa preciznošću od 87 procenata.

Alchajmerova bolest najčešći je oblik demencije. Prema procenama, u svetu do 2050. godine 135 miliona ljudi će patiti od demencije. U 2010, godišnji globalni troškovi za demenciju procenjeni su na 604 milijarde dolara.

Umereno kognitivno oštećenje ili MCI obuhvata problem sa svakodnevnom memorijom, jezikom i pažnjom i može da bude rani znak demecije, ili stresa ili anksioznosti. Međutim, kod otprilike 10% ljudi sa MCI dijagnozom razvije se demencija tokom godinu dana, ali pored regularnih procena - merenja pada pamćenja - trenutno nema preciznog načina predviđanja ko će ili ko neće, dobiti demenciju.

„Kako je početak Alchajmera često spor i prefinjen, testiranje krvi radi otkrivanja osoba sa visokim rizikom od bolesti u ranoj fazi bilo bi od stvarnog značaja. Otkrivanje prvih znakova Alchajmerove bolesti bi poboljšalo klinička ispitivanja, razvoj novih terapija i pomoglo bi onima koji su već zabrinuti za svoje pamćenje. Međutim, mi trenutno nismo u poziciji da koristimo takve testove za skrining opšte populacije“, rekao je dr Erik Karan, direktor Fondacije „Istraživanje Alchajmera“, vodeće dobrotvorne organizacije za istraživanje demencije u Velikoj Britaniji.

Trenutno ne postoji efektivna, dugotrajna terapija Alchajmerove bolesti i veruje se da mnoga nova klinička ispitivanja ne uspevaju, jer se lekovi daju u isuviše kasnoj fazi bolesti. Testiranje krvi bi se moglo koristiti za otkrivanje pacijenata sa ranim fazama gubitka memorije, i za klinička ispitivanja u cilju pronalaženja lekova koji bi zaustavili progresiju bolesti.

„Alchajmer počinje da utiče na mozak mnogo pre nego što se kod osobe postavi dijagnoza. Mnoga od naših ispitivanja lekova nisu uspešna zato što je u vreme kada osoba dobije terapiju mozak već teško oštećen. Jednostavno testiranje krvi bi moglo da nam pomogne da otkrijemo pacijente koji se nalaze u mnogo ranijem stadijumu bolesti. Mi se nadamo razvoju terapija koje bi sprečile progresiju bolesti. Sledeći korak bi bilo verifikovanje naših nalaza u daljim setovima uzoraka, da vidimo da li možemo da poboljšamo preciznost i smanjimo rizik od pogrešne dijagnoze kako bi razvili pouzdan test pogodan za lekarsku primenu“, kaže profesor Sajmon Lavston, stariji autor studije, sa Univeziteta Oksford.