Virusu uzročniku najčešćih prehlada u ovo doba godine najviše prija hladan nos

Naučnici nikada nisu bili sigurni zašto su rinovirusi toliko jaki, ali sada je tim sa Univerziteta Jejl na pragu rešenja. Naime, oni smatraju da su rinovirusi našli slabu tačku u imunološkom sistemu čoveka i da se razvijaju koristeći hladan vazduh u našim nozdrvama.

Tokom 60-ih godina istraživači su najpre primetili da ukoliko se rinovirusi inkubiraju na temperaturi nekoliko stepeni nižoj od telesne, mnogo brže se množe. Bio je to zanimljiv nalaz, jer virusi često inficiraju sluzokožu nosa, koja je prva na udaru hladnog vazduha. U narednim godinama naučnici su tražili objašnjenje, razdelili su virus i proučavali njegove delove, ali ništa od toga nije pomoglo da se objasni zašto se virus množio brže pri nižim temperaturama.

Dr Akiko Ivasaki i njene kolege, autori studije objavljene u najnovijem izdanju lista Proceedings of the National Academy of Sciences, zapitali su se da li je ranije posmatrana pogrešna strana jednačine prehlade. Možda se rinovirus ne adaptira na bilo koji poseban način. Možda pogoršavamo situaciju kada se sa njim borimo na nižim temperaturama.

Da bi ispitali tu mogućnost, istraživači su osmislili eksperiment u kojem su onesposobili gene u laboratorijskoj posudi, zatim su ispitali koliko lako rinovirusi inficiraju ćelije pri raznim temperaturama. Izabrali su ćelije disajnih puteva miševa, jer se geni glodara lako mogu isključiti iz dalje analize.

Ipak, postojala je prepreka: humani rinovirusi se kod miševa ne razmnožavaju dobro. Tim je rešio ovaj problem tako što su dozvolili da virusi mutiraju i da se adaptiraju sve dok nisu počeli brzo da rastu u svojim novim domaćinima. Tada su bili u stanju da uoče šta se dešava u ćelijama miša kada ih rinovirusi napadnu.

Pri normalnoj telesnoj temperaturi ćelije su odgovorile sofisticiranom odbranom, slanjem upozoravajućih signala neinficiranim ćelijama oko sebe. Te ćelije su pripremile arsenal antivirusnih proteina, koje su dalje koristile za uništenje rinovirusa. Ali, na relativno hladna 33 stepena Celzijusa, tim je našao da su se susedne ćelije slabo branile, dozvoljavale su rinovirusima da ih napadnu i da se množe.

U hladnim uslovima, imunološki sistem nekako podbacuje 

Ovaj rezultat dao je objašnjenje zašto rinovirusi kod ljudi izazivaju prehlade na niskim temperaturama: u hladnim uslovima, imunološki sistem nekako podbacuje. Da bi to ispitali, naučnici su bliže pogledali lanac proteina uključenih u odbrambene ćelije, preko senzora koji se hvataju za virus do proteina koji deluju kao signali upozorenja. Našli su da ako isključe gene odgovorne za pravljene nekih od ovih proteina, ćelije nisu više bile u mogućnosti da se brane na telesnoj temperaturi. Rinovirusi su lako napali oštećene ćelije bez obzira na to da li su bile tople ili hladne. Inficiranjem nosa rinovirusi mogu da izbegnu imunološki sistem koji vreba izvan njegovog domašaja. „Tu su našli utočište“, rekla je dr Ivasaki.

„Glavni problem studije je u tome što nijedan od eksperimenata nije urađen na živim životinjama, već na ćelijama u laboratorijskoj posudi“, naglašava Vinsent Rakanijelo, virolog sa Univerziteta Kolumbija, koji takođe nije učestvovao u studiji. Mnogi drugi virusi, poput virusa gripa, takođe inficiraju respiratorni trakt, ali oni su specijalizovani za inficiranje udaljenijih delova disajnih puteva, gde su temperature više nego u nosu. Za ove viruse se zna da nose gene koji pomažu u blokiranju signala upozorenja koje ćelije koriste za borbu protiv infekcija.

Tim koji je radio na studiji ujedno je otkrio sojeve rinovirusa koji mogu da inficiraju pluća, i ove infekcije su povezali sa napadima astme kod dece. Dr Ivasaki sumnja da rinovirusi ne koriste sofisticiranu strategiju blokiranja signala da bi napali te toplije delova tela. „Možda ovi pojedinci imaju oštećenu imunološku odbranu protiv rinovirusa“, rekla je ona. Dr Ivasaki se sada pita da li i drugi virusi koriste hladne temperature da izbegnu imunološki sistem. Možda nalaze zaklone ne samo u gornjem respiratornom traktu već i u testisima na primer, koji moraju da ostanu hladni da bi se sperma normalno razvijala.

Dodatno, naučnici su dugo spekulisali kako povišene telesne temperature praćene groznicom mogu da budu dobre za ljudski organizam, ali nisu dovoljno istražili molekularne detalje koji objašnjavaju o čemu je zapravo reč. Novi nalaz ukazuje na to da naša tela mogu da budu u stvari okidač za groznicu kako bi se imunološki sistem efikasnije borio protiv infekcije.

„To je takođe jedno od onih pitanja na koja nemamo dobar odgovor: zašto dobijamo povišenu temperaturu praćenu groznicom, i kako nam ona pomaže da se oslobodimo patogena. Ubuduće ćemo ispitati oba smera, i više i niže temperature“, rekla je dr Ivasaki.