Bajke, izmišljene, nemoguće, ali preko potrebne!

Život nije bajka, ali bajke su neophodne za zdravo odrastanje deteta. To su prve priče koje pričamo svojoj deci. Koliko god bile surove i ponekad strašne, ipak je najvažnije to što na kraju uvek pobeđuje dobro.

Činjenica je da se o pravima deteta danas mnogo govori, i treba, deca su zajedno sa starima najosetljiviji deo naše populacije. Isto tako se u mnogim segmentima preteruje i pomalo me brine to što bi deca mogla da izgube prirodno pravo da budu deca, da ne znaju sve, da budu i neodgovorna, da imaju pravo na nestašluke, poneki neopravdani čas, da imaju pravo na nemoguće zahteve i izmaštane svaštarije...

A brine me i to što bi deca s vremenom mogla i da ostanu bez bajke, one prave, surove, izmaštane, nemoguće a preko potrebne bajke. Problem u bajkama vide oni koji smatraju da ovakve priče nepotrebno traumatizuju decu i kvare im radost srećnog detinjstva. Bajke se danas sve češće vide kao najraniji zagovornici nasilja i politički nekorektnih seksualnih stereotipova.

Komentarišući ovu pojavu, psihijatar i psihoanalitičar dr Zoran Milivojević upozorio je na to da je neophodno da se pričaju bajke u izvornom obliku, bez menjanja i ulepšavanja jer je to način da se deca vrlo rano upoznaju sa onim što je zlo i loše i da spoznaju šta je dobro, bez zbunjivanja. Bajke su prve priče koje pričamo deci o događajima u velikom i nepoznatom svetu koji se nalazi izvan sigurnog porodičnog kruga i roditeljske ljubavi.

One imaju važan uticaj na izgradnju osnovnih, početnih detetovih uverenja o nepoznatim ljudima, ljubavi, prirodi, o velikom svetu koji ga očekuje. Dr Milivojević podseća da je struktura zapleta u bajkama takva da njenog glavnog junaka, sa kojim dete uglavnom može da se poistoveti, ugrožava zla osoba, zla sila, da bi se priča završila tako što dobra osoba ili viša sila spasava junaka. Zato bajke imaju srećan kraj u kojem ljubav i pravda pobeđuju zlo.

Ono što mi upada u oči jesu „modifikovane“ savremene bajke u kojima princ poljubi princa i probudi ga iz stogodišnjeg sna, a lepotica se zaljubi u princezu pa zajedno odu kod njenog tate fabrikanta da žive u raskošnom dvorcu... Primera ima još toliko da i nas u godinama zbune, a tek klince koji su do juče bili u pelenama? Čemu? Pišu se nove ili revidiraju stare bajke da bi bile prihvatljivije? A kome? Roditeljima? Politici? Diskriminisanim grupama? Ma dajte, da li zaista mislite da deca išta o tome treba da znaju i da ih istinski takve stvari zanimaju?

U redu, sve je podložno promeni i sve se menja, ali molim vas, sačuvajmo pravo deteta na bajku, na zlog vuka, dobru Crvenkapu, hrabrog lovca, usnulu lepoticu, zlu vešticu, na dobre vile, čarobnjake i ostale junake. Bolje je da se pozabavimo ozbiljnim preispitivanjem vaspitnih procesa i mera, obrazovnog sistema i onoga što im u širokom krugu nudimo kao sliku stvarnosti, one iste stvarnosti za koju oni nisu krivi, jer smo je mi takvom učinili.

Pitam se da li su roditelji bili dobri interpretatori bajki kad je toliko mladog, maloletnog sveta ogrezlog u kriminalu, nasilju i devijacijama? Pa oni ne znaju da je na kraju lovac ubio vuka, da su dobri Ivica i Marica upropastili staru opaku vešticu, da je zla maćeha završila u paklu, da je strašna zver u stvari predivan princ, da ti za nečiju ljubav ne trebaju balske haljine i čarobne cipelice..?

Da se vratim na reči dr Zorana Milivojevića koji objašnjava da bajke omogućavaju detetu da se razvija, da iz faze neznanja i potpune naivnosti pređe u sledeću razvojnu fazu u kojoj prihvata postojanje dobrog i zlog. Tako dalje kroz život deca, pa ljudi, grade svoj put, prave izbore, međusobne odnose na osnovu onoga što su usvojili još u najranijem detinjstvu.

I zato vas molim da bajke ostanu bajke, pišite nove, ali neka suština ostane ista, ne menjajte one na kojima su stasavale generacije. Svedoci smo pisanja i neke nove istorije, menjaju se podaci i istorijske činjenice, kako kome odgovara i kako ko sme... Ali ne dirajte bajke – ako je stvarnost samo pola života, šta nam ostaje u drugoj polovini?

broj komentara 3 pošalji komentar
(subota, 06. feb 2016, 19:21)
anonymous [neregistrovani]

...

Frojd nikad nije objašnjavao bajke. Bajke nemaju nikakav značaj za odrastanje deteta i nisu nikakav imaginarni svet nego pravdanje (vlastitog činjenja) zla u stvarnom svetu, što se deci, pogotovo današnjoj, usađuje u glavu 0-24, 1/7. Bajke su amoralne, zasnivaju se na zakonu sile i beskrajno dosadnim stereotipima, poput onoga da su sve Pepeljugine protivnice debele, ružne, glupe... Bajke su degradacija mitova, odraz klasne organizacije društva.

(subota, 06. feb 2016, 17:26)
anonymous [neregistrovani]

Bajke Da ili Ne

Gospodine pričate gluposti. Objasniću vam zašto: bajke su bajke ulepšavaju detinjstvo i ništa drugo. Sve ostale analize bajki na osnovu Frojda i ostalih su smešne. Znate onda deci ne bi trebali da ćitamo pesme Mike Antića ili Duša Radovića, možda Branka Ćopića. Nemojte preterivati zlo tražite u današnjem svetu a ne u nekom imaginarnom.

(subota, 06. feb 2016, 16:33)
anonymous [neregistrovani]

...

Ali u narodnim bajkama su dobre jedine potpuno pasivne žene. Aktivne žene su zle. Braća Grim su menjali i prilagođavali narodne bajke, doduše, često samo površno. H.K. Andersen je pisao bajke koje poneka mogu da se nazovu morbidnima. Šarl Pero je bio najbliži duhu narodne priče... Itd. Struktura bajke je mnooooogo komplikovanija nego što to pretpostavlja taj citirani lekar, o bajkama je napisana obimna a jednom... intelektualcu?... lako dostupna literatura.
Dva momenta: koliko je danas devojaka kojima je zaista bitno da li ih drugi vide kao ličnost ili pasivni objekat... Najmlađi brat iz bajke obično završi kao kralj, što podrazumeva veliko materijalno bogatstvo. Drugo: današnje mlade da budu nasilni najčešće tera njihov položaj na socijalnoj lestvici. Ekstremi se dodiruju. Glumac Džoš Brolin ispričao je priču o svom detinjstvu u kojoj kaže kako su deca bogatih roditelja, gde je i on spadao, za drugove imali decu poptunh siromaha. Šta ih je povezivalo? To što ni o jednima ni o drugima roditelji nikad nisu brinuli. Naravno da su takva deca bila vrlo nasilna... Bajke ne treba potcenjivati. Podjenako ih ne treba ni precenjivati. U njima ne pobeđuje dobro, nego (politička) moć i (materijalno) bogatstvo.
Ko je negativac u bajci iz XX veka, filmu Blejraner (adaptacija romana F.K. Dika)? Ljudi. Mašine su pozitivni likovi. Ipak, potrebno je neko vreme da se dosetiš gde je kvaka...