Odgovori lekara, 6. decembar 2015.

Iz naše male onlajn klinike stižu odgovori na Vaša pitanja. Ove subote, pomagali su nam lekari Vojnomedicinske akademije.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Pitanje: Već godinu dana imam problem sa niskim leukocitima najniži su mi bili 2,9 i hematolog mi je rekao da je to od stresa i da su mi drugi nalazi dobri.Posavetujte me šta da radim?

Odgovor: Iz vašeg pitanja ne može se sa sigurnošću reći šta je uzrok prisutne leukopenije (sniženog broja leukocita) i da li je praćena sniženim brojem neutrofila (neutropenija). Zbog toga je potrebno detaljno hematološko ispitivanje, posebno ako ste u poslednje vreme skloni infecijama. (dr Lavinika Atanasković)

Pitanje: Moja mama je imala moždani udar. Koja je najbolja zaštita od njega,strahujem da se ne ponovi? Nije imala posledice.

Odgovor: O značaju prevencije moždanog udara dovoljno govori činjenica da je 25 odsto svih moždanih udara ponovljeni događaj. Posle prvog moždanog udara prosečni rizik pojave novog u prvih godinu dana je 10 odsto, a u narednih pet godina učestalost recidiva je od 15 do čak 40 odsto.

Niste naveli tačan tip moždanog udara koji je vaša majka imala, ali obzirom da nije imala posledice moguće je da se radilo o tzv. tranzitornom ishemijskom ataku, koji takođe ima značajan procenat recidiva, čak 5 odsto u prvih 48 časova, tj. 10 odsto u prva tri meseca.

Prevencija novog moždanog udara podrazumeva tretiranje faktora rizika kao i antitrombotičnu terapiju.
Niste naveli koji faktori rizika postoje kod vaše majke, ali svakako joj je od strane neurologa ordinirana antiagregaciona terapija ukoliko se radilo o aterotrombotičnom infarktu mozga u sklopu karotidne ateroskleroze, ili antikoagulantna terapija ako se radilo o kardiogenoj embolizaciji (najčešće u sklopu poremećaja srčanog ritma tipa atrijalne fibrilacije).

U prvom slučaju neophodne su redovne ultrazvučne kontrole karotidnih aretrija, u slučaju stenoza od 50 odsto na svakih 6 meseci, a u slučaju stenoza od 60 odsto na svaka tri meseca, uz terapiju statinima. Bolesnici sa hirurški značajnom stenozom (preko 70 odsto) se odmah upućuju vaskularnom hirurgu radi razmatranja hirurškog ili endovaskularnog lečenja.

U slučaju kardiogene etiologije moždanog udara, neophodno je redovno praćenje od strane kardiologa, gde je, pored lečenja aritmije posebno je važno uspostavljenje dobre regulacije hipertenzivne bolesti, obzirom da je najveći broj hemoragijskih moždanih udara tj. moždanog krvarenja hipertenzivnog porekla (sa ili bez prisutne aneurizme intrakranijalnh krvnih sudova).

Ciljne vrednosti sistolnog krvnog pritiska treba da budu 140 mmHg, a dijastolnog 90 mmHG, s tim da je za bolesnike koji imaju i dijabetes ili oboljenje bubrega ta vrednost 130/80 mmHg. Potrebno je naglasiti da u slučajevima skoka krvnog pritiska nije poželjno njegovo naglo obaranje jer se tako može provocirati ishemija moždanog tkiva, posebno kod bolesnika sa stenozom karotidnih arterija.

Metabolički poremećaji (dijabetes melitus, hiperlipidemija) predstavljaju poseban faktor rizika, i treba ih energično lečiti higijensko dijetetskim merama i medikamentozno. Takođe se savetuje prestanak pušenja i povećanje fizičke aktivnosti (za odrasle osobe bar 150min nedeljno umerene fizičke aktivnosti). Ranije aktuelni antioksidativni preparati nisu pokazali efikasnost u prevenciji moždanog udara.

Postoje i ređi uzroci moždanih udara (ateromi luka aorte, različite koagulopatije, vaskulitisi, tromboze venskih krvnih sudova) koji takođe zahtevaju redovno neurološko i internističko praćenje. (dr sc med. Dragana Veljančić, neurolog)

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

broj komentara 0 pošalji komentar