Odgovori lekara, 29. april 2015.

Ukoliko imate problem sa srcem, plućima, stomakom, kožom, kosom, a ne znate šta da radite, pitajte lekare naše male onlajn bolnice. Vaše dileme i nedoumice rešavaju lekari Doma zdravlja „Savski venac“, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Vojnomedicinske akademije i Klinike „Dr Laza Lazarević“.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Pitanje: Nedavno sam dobio anginu pectoris. Da li možete nešto više da mi kažete o toj bolesti? Šta da radim, a šta da izbegavam? Na šta da obratim pažnju? Da li sve smem da jedem? (D.P)

Odgovor: Angina pektoris je manifestacija slabije prokrvljenosti i ishrane srčanog mišića koja u manjoj ili većoj meri ograničava normalno funkcionisanje srca i samim tim onemogućava potreban komoditet i kvalitet života. Bolesnik obično oseća: stezanje, pritisak, nelagodnost ili bol u grudnom košu koji se po pravilu javlja tokom fizičke ili psihičke napetosti. U osnovi ovog oboljenja je suženje koronarnih krvnih sudova na bazi ateroskleroze, ubrzane starosti, zbog čega je problematičan priliv dovoljne količine energetskih materija neophodnih za normalan rad srčanog mišića.

Srce najpre radi sa naporom, a u slučaju uznapredovale bolesti može doći do „izumiranja“ delova srčanog mišića, što se manifestuje kao infarkt miokarda. Sem simptoma nelagodnosti u grudima, navedeno stanje se potvrđuje izmenjenim nalazom na elektrokardiografskom snimanju srčanih potencijala, pogotovo ako se ono radi pod izvesnim opterećenjem.

Angina pektoris je bolest koja je znatno prisutna u srednjoj i starijoj populaciji i koja se mora lečiti na odgovarajući način. Bolest je odraz savremenog doba sa svim faktorima rizika kojima smo izloženi u savremenoj civilizaciji: stres, povišeni pritisak, nepravilna ishrana, gojaznost, pušenje, slaba psihofizička relaksacija. Ali, u ranijem ispoljavanju ove bolesti, vodeći faktor rizika je već postojanje navedenog oboljenja u porodici odnosno genetska predispozicija.

Dok na genetski faktor ne možemo utucati, promenom životnih navika možemo delimično korigovati prethodno navedene faktore rizika i na taj način odložiti ili bar ublažiti ispoljavanje bolesti. Postoje brojne preporuke o načinu ponašanja i ishrane kod bolesnika sa postojećom anginom.

Ukoliko su manifestacije angine pektoris učestale i uporne to zahteva dodatnu dijagnostiku i terapiju. U skladu sa tim, u narodu se obično kaže: „Što ne boli nije život, što ne prolazi nije sreća“, te se uvek mora na vreme i primereno reagovati. Uz navedenu izreku, uz maksimalnu medicinsku i higijensko-dijetetsku negu ono što je presudno je redovna lekarska kontrola i podrška. (pukovnik prof. dr Radomir A. Matunović, načelnik Klinike za kardiologiju VMA)

Pitanje: Već nedeljama moje dete muče sinusi. Bilo smo kod lekara, ali ništa ne pomaže. Šta da radim?

Odgovor: Kada se dete žali na „prednje glavobolje“, koje inače mogu biti jake, obavezno potražite pomoć pedijatra. Ovo naročito važi za decu koja duži vremenski period imaju zapušen nos. Važno je da nos bude prohodan, a to se postiže ispiranjem fiziološkim rastvorom. Dajte detetu tečnost i inhalirajte ga. Takođe dajte mu lek protiv bola i zapaljenja, čiji je predstavnik „ibuprofen“. Ipak, moj Vam je savet da ponovo odete kod lekara. (Dr Milena Turubatović, Dom zdravlja „Savski venac“)

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

broj komentara 0 pošalji komentar