Odgovori lekara, 1. 11. 2014.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Pitanje: Poštovani, zamolila bih Vas da mi kažete nešto više o vazomotornom rinitisu? (S.V)

Odgovor: Vazomotorni rinitis je jedna od formi nealergijskih neinfektivnih rinitisa i veoma često se među njima ne prave jasne razlike. Drugi naziv za ove forme hroničnih rinitisa je hiperreaktivni rinitisi. Bilo bi jako dobro ukoliko je Vama zaista postavljena dijagnoza pravog vazomotornog rinitisa, a da nije nastalo mešanje sa nealergijskim rinitisom sa eozinofilnim sindromom (NARES) ili sa medikamentnim rinitisom.

Vazomotorni rinitis liči na alergijski rinitis prema njegovim kliničkim karakteristikama, mada nema podataka da je pacijent bilo kada u toku života prethodno bio senzibilisan na bilo koji inhalacioni alergen.

Pretpostavlja se da vazomotorni rinitis nastaje usled neurovaskularne distonije, odnosno usled prevage efekata tzv. parasimpatičkog nad simpatičkim nervnim sistemom. Usled toga, krvni sudovi sluznice nosa postaju neuobičajeno prošireni, što dovodi do prelaska tečnosti iz njih u sluznicu nosa i ceđenja velike količine vodenstog sekreta, što je jedna od glavnih karakteristika ove bolesti.

Sa druge strane, zbog proširenost krvnih sudova postoji otok sluznice nosa, naročito u predelu donjih nosnih školjki. Usled povišenog tonusa parasimpatikusa, seromukozne žlezde u sluznici postaju mnogo aktivnije i luče velike količine sluzavog sekreta. Nije poznato šta izaziva ovu neurovegetativnu distoniju, mada se pretpostavlja da veliki značaj ima dugotrajna izloženost dejstvu niskih temperatura, emocionalni stres, uzimanje alkohola i vrućih napitaka.

Dijagnoza vazomotornog rinitisa se postavlja isključivanjem ostalih formi hroničnih rinitisa. Što se tiče terapije, može se pokušati sa primenom intranazalnih kortikosteroida u sprejevima, mada su efekti ovih lekova slabiji nego kod alergijskog rinitisa ili NARES-a.

Takođe, oralni N-1 antihistaminici, zbog svog antiholinergičnog dejstva mogu imati izvesnog efekta. Bolji se efekti dobijaju primenom antiholinergika, kao što je ipratropijum-bromid ili lekovima koji stimulišu simpatički nervni sistem (simpatikomimetici), kao što je pseudoefedrin u obliku kapi za nos, mada ne duže od 5 dana uzastopno.

Kada se lekovima ne mogu postići nikakvi efekti, indikovano je hirurško lečenje, kao što je redukcija sluznice donjih nosnih školjki primenom elektrokoagulacije, lasera, radio-talasa ili mukotomijom (odsecanjem viška sluznice hirirškim instrumentom).

Ukoliko je zadebljanje sluznice nosa udruženo sa deformacijama nosne pregrade, u istom hirurškom aktu treba izvesti i operaciju njenog ispravljanja (septoplastiku). (Doc. dr Aleksandar Perić, Klinika za otorinolaringologiju VMA)

Pitanje: Otac mi ima HOBP. Profesor sa VMA mu je preporučio korišćenje koncentratora kiseonika od 16-18 sati dnevno. Zanima me koji su uslovi da bi se koncentrator kiseonika dobio preko Republičkog zavoda za zdravsteno osiguranje. Stepen HOBP-a je 4, a moj otac ima 73. godine. (R.R)

Odgovor: Neophodno je da se obratite Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs