Odgovori lekara, 29. 10. 2014.

Lekari Doma zdravlja „Savski venac“, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Vojnomedicinske akademije, odgovaraju na Vaša pitanja sredom i subotom. Čitajte i dalje zdravstveni kutak sajta RTS-a.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Savet srede: Nezavisno od godina, svuda i u svako doba - moždani udar može svakog da zadesi. Pojavljuje se iznenada, iako postoje upozorenja:

- utrnulost, slabost ili oduzetost lica
- slabost u rukama i nogama
- otežano i nerazumljivo izgovaranje reči
- naglo zamagljenje ili gubitak vida
- naglo nastala jaka glavobolja
- gubitak ravnoteže, vrtoglavica

Danas se obeležava Dan borbe protiv moždanog udara, a svi građani koji imaju pitanja za neurologe Kliničkog centra Srbije i Specijalne bolnice „Sveti Sava" mogu doći u 11 časova u pres centar Udruženja novinara Srbije i Knez Mihailovoj 6/III.

Pitanje: Sve se više priča o eboli. Da li možete nešto da mi kažete o njoj, zaista ništa ne znam,a plašim se posledica. Šta da radimo u Domu zdravlja, kada posumnjamo na nekoga? Da li da javimo lekaru? (B.J)

Odgovor: Aktuelna epidemija ebole prijavljena je u martu ove godine u Gvineji. Prvi slučaj oboljevanja prijavljen je u šumskoj oblasti jugoistočne Gvineje na granici sa Liberijom i Sjera Leoneom. Ovo je najveća zabeležena epidemija do sada i zahvaćene su četiri afričke zemlje - Gvineja, Sijera Leone, Liberija i Nigerija. Ebola je virusno oboljenje i u epidemijama je letalitet dosta visok.

Virus pripada porodici flavovirusa. Prirodni rezervoari su slepi miševi, a pored njih izvori zaraze mogu biti i šimpanze, gorile ili drugi majmuni, kao i antilope. Čovek se može zaraziti preko kontakta sa krvlju telesnim izlučevinama i organima inficiranih životinja što je opisano u Africi. Ebola se dalje širi među ljudima, a znaci sa obolelog čoveka preko direktnog kontakta sa krvlju, telesnim izlučevinama ili organima inficiranih osoba ili putem indirektnog kontakta sa kontaminiranim predmetima i površinama.

Dužina inkubacije je od 2 do 21 dana. Oboljenje počinje iznenada: visokom temperaturom, intenzivnom malaksalošću, bolovima u mišićima, glavoboljom, gušoboljom. Nakon toga javlja se povraćanje, dijareja, osip po koži i poremećaj funkcije bubrega i jetre. U terminalnoj fazi bolesti javljaju se neurološki poremećaji, znaci encefalitisa, a kod nekih pacijenata i intenzivno unutrašnje i spoljašnje krvarenje. Smrtnost se kreće od 50 do 90 odsto. Bolesnici postaju zarazni sa pojavom prvih simptoma bolesti.

Iako je primenjen eksperimentalni lek koji postoji samo u ograničenom broju doza, intenzivno se radi na vakcini i novim lekovima koji su za sada u fazi istraživanja. Teško obolelim pacijentima neophodna je intenzivna nega i terapija u smislu oralne rehidratacije i intravenske nadoknade tečnosti. Rano otkrivanje obolelog je od ključnog značaja za preduzimanje mera sprečavanja i suzbijanja širenja ebole.

Neophodno je stavljanje pod zdravstveni nadzor svih koji su doputovali iz zemalja u kojima je potvrđena epidemija radi praćenja njihovog zdravstvenog stanja. Karantin se kao mera sprovodi u slučaju da su zdrava lica bila ili postoji sumnja da su bila u kontaktu sa licima obolelim od ebole, a on podrazumeva ograničavanje slobode kretanja i utvrđivanje obaveznih zdravstvenih pregleda ovakvih lica. Zdravstveni radnici se prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije moraju pridržavati posebnih mera predostrožnosti tj. opreza prilikom pregleda svakog pacijenta, bez obzira na postavljenu dijagnozu. (Doktorka Milica Mugoša, Dom zdravlja „Savski venac“)

Pitanje: Imam problem sa desnim kukom. Ali to nije sve, imam problem i sa kilažom. Ne mogu da smršam jer se ne krećem, a ne mogu ni na operaciju dok ne smršam. Šta da radim?

Odgovor: Oštećenje kuka nastaje kao posledica dugotrajnih poremećaja biomehaničkih odnosa  u funkciji zgloba. Način života, nepravilna ishrana, prekomerna telesna težina i smanjena fizička aktivnost uzrokuju preopterećenje zglobne hrskavice i ligamenata, što dovodi do razvoja artroze, smanjene pokretljivosti uz  bol u zglobu kuka. Pre operacije pacijentu se savetuje fizikalna terapija i smanjenje telesne težine, ali to je otežano zbog ograničenog kretanja. Dijete Vam ne preporučujem, već da jedete raznovrsno. Jedite sve u malim količinama, raspoređeno u pet obroka i pijte tri litra vode dnevno. Najbolje bi bilo da se sa laboratorijskim rezultatima javite nutricionisti u vašem  domu zdravlja, uz čiju pomoć ćete dostići željenu težinu. (Doktorka Snežana Kalabić, Dom zdravlja „Savski venac“).

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

broj komentara 0 pošalji komentar