Saveti lekara: Sve o limfomu 

Nekad redak, a danas na petom mestu najčešćih maligniteta. U ovom trenutku sa limfomom (rakom limfnih žlezda) živi oko milion ljudi u svetu, a svakog dana oko 400 ljudi umre zbog njega. O simptomima, faktorima rizika i prevenciji - pričali smo sa prof. doktorom Milenom Todorović Balint, hematologom iz KCS-a.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Šta je limfom?

Limfom je maligna bolest limfoidnih ćelija (B i T limfocita), koji su u odrđenom stadijumu razvoja doživeli promenu, koja ih je preokrenula ka malignoj transformaciji.

Limfomi predstavljaju peti po učestalosti malignitet u ljudskoj populaciji. Najčešći su B ćelijski limfomi u odnosu na imunološki podtip limfoidne ćelije.

Grubo gledano, dele se na Hočkinov limfom i preko 40 Nehočkinskih limfoma. Po kliničkom toku Nehočkinski limfomi mogu da budu indolentni, agresivni i veoma agresivni.

Najčešći od svih limfoma je difuzni B krupnoćelijski limfom, koji čini 30 do 40 posto svih limfoma i predstavlja agresivnu formu bolesti.

Koji su simptomi limfoma? Kako da ga prepoznamo?

Limfom karakteriše najčešće pojava uvećanih limfnih žlezda koje se mogu javiti na mestima gde ih uočavamo golim okom: na vratu, u pazušnim jamama, ili pak preponama. One se mogu javiti i u unutrašnjosti tela: u grudnoj i trbušnoj duplji i tada daju simptome kašlja ili pritiska na unutrašnje strukture trbuha. Pojavu limfoma mogu pratiti i takozvani opšti simptomi: povišena telesna temperatura, pojačano znojenje, malaksalost, svrab po koži, gubitak telesne težine. Ako uz često prisustvo jednog ili više opštih simptoma, postoji uvećanje limfnih žlezda koje perzistiraju, moramo između ostalog pomisliti i na limfom.

Da li i za limfom važi pravilo: Što se ranije otkrije, to je bolja prognoza?

Pravilo je da što se brže pacijent javi lekaru i ukoliko se radi o limfomu, uspostavi adekvatna dijagnoza, to je i lečenje uspešnije i prognoza bolja. To se naročito odnosi na limfome koji spadaju u agresivne.

Koji su faktori rizika?

Faktori rizika za nastanak limfoma su potencijalno mnogobrojni i dele se na nasledne faktore vezane za bolesnika (nasleđivanje bolesti u porodici) kao i na faktore spoljašnje sredine u koje se ubrajaju: virusne infekcije, prisustvo određenih bakterija kao što je Helicobacter pylori, Borelia purgdoferi, Chlamidophilla psitaci, zatim izloženost štetnim agensima kao što su hemikalije, otrovi, insekticidi, pesticidi. Naravno okidač nastanka limfoma može biti i hroničan pad imuniteta, uzrokovan različitim situacionim ili drugim faktorima.

Kako da se zaštitimo? Šta je preventiva?

Zdrav život sa normalnim životnim navikama, ako je to moguće u današnje vreme. Uzimajte zdravu i balansiranu ishranu, bogatu vitaminima, mineralnim materijama, gradivnim elementima. Izbegavajte sve suprotno tome i naravno kontrolišite stanje svog zdravlja redovnim pregledima. Oni podrazumevaju: osnovne laboratorijske analize, a u određenim godinama i preventivne preglede organskih sistema koji su najčešće mesto nastanka maligniteta.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

broj komentara 0 pošalji komentar