Odgovori lekara, 5. 7. 2014.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Pitanje: Već šest meseci pijem lek "roaccutane". Očekivao sam da prestanem sa terapijom,ali mi je doktorka rekla da moram da nastavim da pijem još dva meseca. Da li je dobro takav lek da koristim toliko dugo? Da li ima boljeg rešenja?

Odgovor: "Roaccutane" se koristi za lečenje teških formi akni koje nisu mogle da se savladaju drugim terapijskim pristupima, uključujući i antibiotike. Lek deluje tako što smanjuje produkciju sebuma i upalu kože. Može da izazove veliki broj neželjenih dejstava, ali ona ozbiljna se jako retko javljaju. Zbog njih Vam je lekar verovatno tražio da uradite neke analize krvi pre, u toku i posle terapije.

Trajanje terapije kod pacijenata zavisi od doze koja se koristi dnevno. Kompletna remisija akni se često postiže terapijom u trajanju od 16­-24 nedelje (što je individualno). (Dr Milena Turubatović, DZ „Savski venac“)

Pitanje: Moj otac ima 64 godine i već tri meseca ima simptome klaudikacija. Na MSCT aorte i krvnih sudova donjih ekstremiteta nađena je okluzija A.iliace comm.sin. i a.iliace ext.sin, kao i stenoza a.iliace comm.dex. Koji se terapijski pristup preporučuje u ovom slučaju?

Odgovor: Kod svih pacijenata sa akutnom ishemijom ekstremiteta bi trebalo odmah započeti sa terapijskim dozama heparina i.v, osim u prisustvu specifičnih kontraindikacija. Dalje lečenje je diktirano stepenom ishemije, opštim stanjem pacijenta i osnovnim uzrokom ishemije. Izbor najodgovarajuće operacije (revaskularizacije) treba da bude zasnovan na svakom pojedinačnom slučaju, u specijalizovanom vaskularnom centru.

Treba razmotriti anatomsku pristupačnost (tačnog mesta i dužine stenoze i okluzije), udružene bolesti, lokalnu dostupnost i karakteristike pacijenta. (Dr Milena Turubatović, DZ „Savski venac“)

Pitanje: Moj sin sada ima 30 godina, a astmu je dobio sa pet godina i danas je ima. Od terapije koristi „simbikord“ 160, „ventolin“. Da li ima još nešto što bi moglo da mu pomogne, a da ne pripada grupi lekova kortikosterioida. Alergičan je na polen i ne smeta mu vlaga u toku leta. Zimu takođe podnosi i nikada nije imao upalu pluća. Nekoliko puta je bio hospitalizovan do sedam dana. Voli da skače i da pliva i tada nema poteškoće sa disanjem. (J.G)

Odgovor: Lekovi za lečenje astme podeljeni su u dve grupe: za dugotrajnu prevenciju i za brzo otklanjanje tegoba. Cilj lečenja je život bez tegoba, pa o dobroj kontroli bolesti govorimo onda kada je potreba za lekovima koji otklanjaju simptome („ventolin“, „berodual“...) veoma retka.

Ukoliko je potreba za ovim lekovima češća od jednom nedeljno ili se jave noćne tegobe onda je neophodna primena odgovarajućih lekova za dugotrajnu prevenciju astme. Tu spadaju protivzapaljenski lekovi od kojih su najefikasniji inhalatorni kortikosteroidi. To su lekovi koji deluju samo lokalno na sluzokožu disajnih puteva. Nekada je potrebno dodati i kombinaciju kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom (u našoj zemlji registrovan preparat­ "seretide" ili "symbicort").

Cilj lečenja astme je kontrola bolesti sa što manje medikamenata. Ukoliko se stabilnost astme održava najmanje tri meseca, moguće je postepeno smanjivati terapiju, sve dok se ne dođe do najmanje količine neophodnih lekova ili se u određenim slučajevima lakše astme preventivna terapija u potpunosti obustavi o čemu odlučuje pulmolog. (Dr Milena Turubatović, DZ „Savski venac“)

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs