Odgovori lekara, 31. 5. 2014.

Kao i svake i ove subote, stručnjaci odgovaraju na Vaša pitanja. Sa nama su lekari Doma zdravlja „Savski venac“, instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Vojnomedicinske akademije.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Kako da se zaštitimo od zaraznih bolesti? Da li je moguće izbeći šugu, vaške? Šta da radimo, ako dobijemo npr. stomačne tegobe? Odgovore na ova pitanja, saznaćete u ponedeljak. Samo na RTS-u, čitajte „Savete lekara“.

Pitanje: Moja baka je dijabetičar, a ima 80 godina. Pre dva meseca je polomila butnu kost kod kolena i sedam nedelja je nosila tzv. korito od gipsa. Na snimku je ortoped video da prelom odlično zarasta i krenula je na fizikalnu terapiju. Međutim, već duže vreme joj je stopalo otečeno do te mere, da ne može punom težinom da stane na njega. Kaže da ima osećaj kao da gazi na jastuku. Na peti ima i dekubit. Da li bi trebalo da budemo zabrinuti zbog ovoga i šta je Vaša preporuka?

Odgovor: S obzirom na bakine godine i udružene bolesti, lečenje i oporavak će ići sporije. Dekubit se javlja na mestu nedovoljne ishranjenosti tkiva usled pritiska na krvne sudove, a i dijabetes je bolest koja dovodi do promene krvnih sudova. Samim tim i otok stopala se sporije povlači, pogotovo dok dekubit još postoji. Najbitnije je pridržavati se uputstva fizijatra i nastaviti sa datim vežbama. (Dr Milena Turubatović, DZ „Savski Venac“)

Pitanje: Imam 34 godine, a u 12 godini sam dobio povremene napade VT, koji su se kasnije „pretočili“ (od 20. godine) u pojedinačne ekstrasistole. Bio sam na ispitivanjima u svim relevantnim kliničkim istitucijama, čak i u Beogradu. Budući da, kada mi se rade ispitivanja bez terapije, EKG zabeleži od 5.000 - 15.000 ektrasistola i da uzrok aritmije nikada nije ustanovljen, interesuje me koliko je moja bolest opasna?

Odgovor: Uzroci nastanka poremećaja ritma su mnogobrojni. Oni mogu biti urođeni ili stečeni tokom života. Urođene aritmije su znatno ređe i nastaju kao posledica mutacije gena, ili u sklopu urođenih srčanih mana. Danas daleko češće viđamo stečene aritmije u sklopu drugih srčanih oboljenja. Način života utiče na povećan rizik od nastanka srčanih oboljenja, pa samim tim i na nastanak aritmija. Tu su pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, povišen krvni pritisak i nivo lipida u krvi, i danas, vrlo čest faktor rizika - stres. Aritmije se javljaju u svim životnim dobima, s tim što učestalost raste sa starošću. Većina aritmija se uspešno reguliše lekovima, a postoje aritmije koje su neosetljive na lekove ili koje životno ugrožavaju pacijenta, tada se moraju lečiti invazivnim metodama kao što su  ablacija ili pejsmejker. Aritmije su potencijalno opasne, ali ako su Vama urađena sva ispitivanja onda je potrebno samo da se pridržavate date terapije i da se trudite da smanjite faktore rizika. (Dr Milena Turubatović, DZ „Savski Venac“)

Pitanje: Već 3-4 meseca imam jednu krasticu na leđima, koja ne zarasta. Povremeno izaziva svrab. Bio sam kod dermatologa zbog toga, ali je on otklonio dva mladeža koji su bili pored ove krastice ne pridajući nikakav značaj ovoj krastici, zbog koje sam mu se i obratio. Krastica i dalje izaziva svrab i nemam utisak da se povećava. Šta da radim?

Odgovor: Veliki broj bolesti kože se može klinički ispoljiti na način koji ste opisali u Vašem pismu. Za precizniji odgovor potreban je pregled dermatovenerologa koji će na osnovu kliničkog i dermoskopskog pregleda promene na koži, doneti odluku o sprovođenju neophodnih dijagnostičkih procedura i načinu lečenja. Potrebno je zakazati pregled u Kabinetu za kožne i polne bolesti VMA, na telefon 011/3608-498 ili 011/3609-398, svakog radnog dana do 15.30 časova, uz uput za specijalistički pregled koji mora biti overen od nadležnog fonda osiguranja ili na iste brojeve telefona, od ponedeljka do četvrtka, od 15.30 časova, uz plaćanje pregleda. Na pregled poneti svu medicinsku dokumentaciju. (Klinika za kožne i polne bolesti, VMA)

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

broj komentara 0 pošalji komentar