Odgovori lekara, 14. 5. 2014.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Savet srede: Nekada retke, zapaljenske bolesti creva, danas, samo u Evropi, pogađaju više od tri miliona ljudi. U Srbiji, sa tim hroničnim bolestima živi oko 5.000 ljudi. Ovi pacijenti imaju jake bolove u stomaku, učestale dijareje, povišenu temperaturu. Ranim prepoznavanjem simptoma, redovnom terapijom i pridržavanjem propisanog režima ishrane, one ne moraju biti tabu i mogu se uspešno držati pod kontrolom, poruka je uoči Svetskog dana obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.

Pitanje: Šta je giht i kakve su prognoze? Moj otac je dobio nedavno tu dijagnozu.

Odgovor: Giht je vrsta upale zgloba - artritisa, koji nastaje kao posledica taloženja kristala  mokraćne kiseline u zglobovima kod osoba sa povišenom koncentracijom mokraćne kiseline u krvi. Faktori rizika su genetika,nepravilna ishrana bogata purinima, konzumiranje alkohola, gojaznost, hronične bubrežne bolesti, hemioterapija, upotreba nekih lekova (dijuretici, „aspirin“, ciklosporini). Najčešće se napad gihta ispoljava na jednom zglobu i to korenu palca stopala. Akutni  napad obično počinje u toku noći, iznenada. Prst postaje izrazito bolan, otečen, crven i topao, a koža glatka i sjajna. Posle prvog napada gihta kod dve trećine bolesnika se sledeći napad javlja u roku od jedne godine, a kod tri četvrtine bolesnika u roku od dve godine. Ako su napadi učestali i brojniji dovode do oštećenja hrskavice i koštanih zglobnih površina. To dovodi do  deformacije zglobova.

Potrebno je znati da bolesnici sa gihtom često imaju i pridružene  bolesti: povišen krvni pritisak, povišene nivo lipida u krvi, srčanu i šećernu bolest. Povećan nivo mokraćne kiseline u krvi i nelečeni giht mogu da dovedu do stvaranja bubrežnih kamenčića i oštećenja funkcije bubrega, a svaki peti bolesnik ima bubrežne kamenčiće. Za lečenje akutnog napada  najčešće se upotrebljavaju NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) i svi su podjednako efikasni. Ukoliko su napadi gihta učestali ili ako se održavaju visoke vrednosti mokraćne kiseline u krvi, potrebno je uzimati lekove koji smanjuju nivo mokraćne kiseline. Sve osobe moraju da se pridržavaju sledećih dijetetskih preporuka:

- postepeno smanjivanje prekomerne telesne težine

- smanjiti unos alkohola (naročito piva)

- povećati unos tečnosti, prvenstveno vode (dva-tri litra dnevno)

- izbegavati namirnice bogate purinima jer povećavaju nivo mokraćne kiseline u krvi (crveno meso, iznutrice, divljač, neke masne ribe i morski plodovi)

(Dr Snežana Kalabić, DZ „Savski venac“)

Pitanje: Više od mesec dana moj otac ima probleme sa trnjenjem i bolom u desnoj šaci. Koristi sve moguće kreme, ali efekta nema.  Doktorka je rekla da nema potrebe da idemo na dalje analize i dala mu je lek „metafeks“. Tegobe nisu nestale, a javljaju se najčešće noću kada se šaka umiri. Moram da napomem da je moj otac fizički radnik. Šta da uradimo od pregleda?

Odgovor: Prema opisu simtoma može da se pretpostavi da je problem sa vratnim delom kičme. Potrebno je uraditi rendgenski snimak vratnog dela kičme i neurološki pregled, pa prema nalazu odlučiti o daljem lečenju. Do tada treba nastaviti sa terapijom koja je i preporučena. Kreme mažite na zadnji deo vrata, a ne na mesto osećaja trnjenja, a lek „metafeks“ je dobra kombinacija paracetamola i ibuprofena koji bi trebalo da smanji bol. (Dr Milena Turubatović, DZ „Savski venac“)

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs