Saveti lekara: Mršavite zdravo

Šta je ključ za vitku liniju? Zašto nam lekari savetuju da ne preskačemo obroke i da jedemo raznovrsno? Da li i kako možemo poboljšati imunitet? Na ova i druga pitanja odgovarala je Milka Raičević, nutricionista Doma zdravlja „Palilula“.

Dolazi lepo vreme, kako da na zdrav način dođemo do željene linije?

Svojim pacijentima uvek kažem dve stvari: pokrenite se i uobročite se! Nikako ne preskačite obroke i jedite šest puta u toku dana, naravno, ne uvek u istim količinama. Obavezni su: doručak, ručak, užine i smanjena večera.

Pronađite meru u svojim „slabostima“ i jedite raznovrsno. Dajte prednost sezonskom povrću i voću, i to na prvom mestu sirovim salatama: kupusu, zelenoj salati i krastavcu (vlakna i voda omogućiće da budete siti i brže ćete regulisati telesnu težinu, probavu, imaćete lepši i zdraviji ten). Ne zaboravite ni vodu - preporučuju se dva litra.

U želji da što pre dođemo do željene linije, odlučujemo se za brzometne dijete. Jesu li one štetne po zdravlje?

Naravno, jer u svakoj restriktivnoj dijeti organizam ispašta, a naročito ako nije pod nadzorom lekara. Možda ćete tako izgubiti koji kilogram, ali morate da znate - čim prestanete sa brzometnom dijetom, vratićete se na prethodnu telesnu težinu i dobiti još tri do pet kilograma. Put do željene linije nije uvek najbrži, ali je najefikasniji i najzdraviji!

Da li je tačno da i preterani unos voća dovodi do povećanja telesne težine?

Voće je slatko i ne preporučuje se na početku dijetoterapije. Ipak, kiselom voću je tu mesto, ali samo ako ste umereni. Uvek savetujem pacijentima da pojedu jedan do dva ploda za užinu ili šolju sitnog voća. Ovako ćete uneti vitamine i minerale, a tu su i vlakna, koja obezbeđuju osećaj sitosti, a to nam je cilj. Ne zaboravite da se voće i voćni sokovi ne uzimaju posle jela! Oni su hrana za sebe - obrok. Najbitnije je da žvaćete, hranu treba „piti“.

Kad je u pitanju sok od prirodnog voća i povrća, pije se gutljaj po gutljaj. Voće se vari najmanje 60 minuta, s tim što je npr. lubenica u krvotoku za 15 minuta, dinja za 40, a banane 60 minuta. Bitno je ostati hidriran, uneti dovoljnu količinu tečnosti i pre nego što osetimo žeđ - pogotovo u letnjim mesecima koji dolaze. Najbolje je piti vodu, limunadu, bez zaslađivača, ceđeno voće, čajeve, nikako gazirane sokove (prepuni su prostih šećera i veštačkih aditiva, koji samo „lepe“ kilograme, a ne smiruju žeđ).

Kojim namirnicama, ukoliko želimo da smršamo, moramo da kažemo zbogom?

U dijetoterapiji je sve dozvoljeno ako si fizički aktivan. Kada kažemo: sve je dozvoljeno, mislimo na ograničenu količinu u skladu sa potrebama vašeg organizma. U protivnom, ne smete da jedete: šećer, belo brašno i proizvode od belog brašna, torte, kolače, peciva, sušeno voće, masno meso, zrele sireve, grickalice.

Sa lepim vremenom dolaze i prehlade. Kako da popravimo imunitet?

Napravite sokove ceđene od svežeg voća, koje je najbogatije vitaminima, čajeve, koristite začinsko bilje kao izvore antioksidanasa. U podizanju imuniteta koristite eterična ulja, kao što su ulja crnog kumina, palme, susama. Zova je bogata antioksidansima i pomaže u borbi protiv upala, a istraživanja su pokazala da njen sok pomaže u zaustavljanju širenja virusa gripa. Poznata je kao stari narodni lek. Pečurke sadrže mineral selenijum i antioksidanse. Nizak nivo selenijuma u organizmu povezuje se s povećanim rizikom od prehlada, a antioksidansi usporavaju starenje organizma. Šampinjoni sadrže vitamin Be, koji je bitan za imuni sistem. Takođe, gljive su generalno dobre u borbi protiv virusa, bakterija i tumora.

Ukoliko želite da se zaštitite od infekcija, preporučuje se i lubenica, koja je puna tečnosti i odlična je za osveženje, a zrela lubenica je bogata i moćnim antioksidansom glutationom. On se nalazi u crvenom, mekom delu lubenice, blizu kore. Kupus je bogat vitaminom Ce, koji jača imuni sistem. Kod kupusa je dobro što za njega ne morate da izdvojite mnogo novca i lako je dostupan zimi, kad mu je sezona. Dodavanjem kupusa (belog, crvenog) u supu i paprikaš povećavate unos antioksidanasa u vaš organizam i hranljivu vrednost vašeg obroka.

Šaka badema pomaže da povratite imuni sistem od posledica stresa. Preporučena dnevna količina badema od četvrtine šoljice je dovoljna da pokrije skoro 50 odsto dnevne potrebe organizma za vitaminom E. Grejpfrut je bogat vitaminom Ce i flavonoidima - prirodnim, hemijskim jedinjenjima koja čuvaju imuni sistem. Ako niste ljubitelj grejpfruta, probajte pomorandže ili mandarine. Pšenične klice su deo pšeničnog zrna. Bogate su cinkom, antioksidansima i vitaminom Be, a i ostalim bitnim vitaminima i mineralima. Znajte i da sa spanaćem, slatkim krompirom, brokulama, zelenim i crnim čajem možete da poboljšate imuni sistem.

Da li hrana može da bude lek?

Hrana jeste lek, ali je i prevencija. Zavisno od genetske predispozicije i faktora rizika, svako mora da preuzme odgovornost za sopstveno zdravlje.

broj komentara 3 pošalji komentar
(petak, 30. maj 2014, 15:07) - Свевлад [neregistrovani]

Ова жена зна шта прича !!!

Био сам "штићеник" Милкин и могу рећи у две речи: Верујем Вам! :)

(ponedeljak, 12. maj 2014, 14:08) - ;-) [neregistrovani]

Mršavite, zdravo!


Kakva su to naređenja!

(ponedeljak, 12. maj 2014, 14:03) - anonymous [neregistrovani]

Fali nešto..

Sve je to lepo, nego, gde je tu beli luk?