Odgovori lekara, 19. 3. 2014.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Savet srede: Lepo vreme i polenske alergije - sve nam to donosi proleće. Iz godine u godinu sve je više onih koji imaju ove probleme.

Polen se zadržava na našoj garderobi i kosi, pa ih češće perite. Zaštitite se maramom ili kapom. Najveća koncentracija polena je u ranim jutarnjim časovima, pa šetnju u prirodi odložite za veče.

Pitanje: Imam anginu pektoris i koristim lek plaviks. Da li mogu da započnem sa korišćenjem i ateroprotekta? Moram da napomenem da uzimam i kardioprin, preduktal, konkor. (Z.N)

Odgovor: Angina pektoris je stanje koje nastaje usled suženja koronarnih arterija najčešće degenerativne etiologije (posledica ateroskleroze). Za poboljšanje protoka i zaštitu krvnih sudova od taloženja neželjenih masa na njima koriste se antiagregacioni lekovi kao što je plaviks uz kardioprin, dok preduktal i konkor generalno štite i unapređuju rad srčanog mišića.

Dodatna stabilnost kod bolesnika sa anginom pektoris postiže se regulacijom masnoća u krvi. Ova regulacija se postiže ili uz odgovarajuće lekove koji skidaju nivoe povišenih masti, u krvi ili dijetom.

Ateroprotekt nije klasičan lek i on može služiti poboljšanju efekta lekova koji regulišu masnoće u krvi i štite krvne sudove. S tim u vezi ateroprotekta se može uzimati i ne uzimati što bi se reklo fakultatitvno, što ne važi za ostale gore navedene lekove. (Puk. prof. dr Radomir Matunović, VMA)

Pitanje: Koliko su štetni uređaji koji se koriste u bolnicama (mamografi, skeneri, magnetna rezonanca, rendgen, ultrazvuk)? Planirao sam da uradim snimak pluća, ali posle teksta u novinama imam dilemu. (N.K)

Odgovor: Radiologija je grana medicine koja se bavi dijagnostičkim i terapijskim procedurama. Dijagnostičke procedure sprovode se pomoću dijagnostičkih aparata koji funkcionišu po principu elektromagnetnih talasa (Rendgen aparat, MSCT - multislajsni skener, mamograf, ortopan), ultrazvučnih talasa, kao i magnetne rezonance - MRI. Zračenje u prirodi je sastavni deo našeg okruženja. Sva materija oko nas sastavljena je od mešavine raznih vrsta atoma, od kojih je samo stotinak vrsta stabilno, a više stotina je nestabilno, tj. radioaktivno. Znamo da i naše telo, kao i sve što nas okružuje, poseduje atome koji zrače. Sem toga, iz kosmosa do nas dolazi zračenje poreklom sa Sunca ili sa drugih zvezda, jer u svemiru nema prepreka, da ga spreče, da dopre do nas.

Svi smo mi izloženi određenoj količini pozadinskog zračenja - oko 3 mSv godišnje od kosmičkih zraka, radona i zemljinih radioaktivnih elemenata. U dijagnostici pojedinih oboljenja nemoguće je zaobići metode koje koriste jonizujuće zračenje, čak i kod dece kao najugroženije populacije.

Najviše zrače rendgen i skener, dok magnetna rezonanca i ultrazvuk ne emituju jonizujuće zrake (te kod njih po sadašnjim saznanjima nema štetnih dejstava). Iako je svaka izloženost jonizujućem zračenju štetna i treba je izbegavati, dijagnostičke procedure koje se izvode uz određenju dozu zračenja vrlo su korisne i ponekad jedini mogući način za očuvanje zdravlja i života.

U našoj ustanovi pregledi se izvode prema važećim protokolima, koji garantuju maksimalni kvalitet, uz minimalno zračenje, a uz sve to uređaji imaju sve sertifikate i redovno se kontrolišu. Dozvoljene doze su daleko ispod nivoa koji bi mogao da izazove bilo kakva oštećenja, tako da nije rizično ni ukoliko neko mora da uradi više ovih pregleda u kraćem vremenskom periodu, da će preći godišnju granicu koja je preporučena zakonom.

Svako snimanje radi se da bi se došlo do prave dijagnoze ili da bi se utvrdila prava terapija, što znači da pacijent ima konkretno koristi od tog pregleda. Ovaj vid dijagnostike prije svega mora da bude indikovan, dakle da se očekuje direktna korist od njega. Zračenje kod ovakvih dijagnostičkih procedura svedeno je na beznačajne vrednosti.

Digitalizacijom rendgen aparata omogućen je prelazak sa klasičnog rendgen filma na kvalitetniji digitalni snimak. Za istu vrstu snimanja, sada je potrebno do 40 posto manje zračenja, samim tim, i doza zračenja koju prima pacijent se proporcionalno smanjuje.

Napominjemo da je u okviru redovnog sistematskog pregled uvršten i RTG pluća i srca, što znači da je korist od dobijenih podataka iz ovog pregleda veća od štete koja se nanosi organizmu. (Doc. dr Leposava Sekulović, Institut za radiologiju VMA)

Pitanje: Poslednjih meseci moja žena dobija napad kašlja i onda se guši. O čemu se radi? Kome da se obrati? Koje preglede da uradi?

Odgovor: Potrebno je da se Vaša žena javi izabranom lekaru radi opšteg pregleda, koji će onda predložiti ostatak analiza u zavisnosti od nalaza. Verovatno će biti potrebna analiza krvne slike i biohemije sa hormonima štitne žlezde kao i rendgen pluća. U zavisnosti od rezultata lekar će predložiti dalje analize. (Dr Milena Turubatović, DZ „Savski venac")

Pitanje: Već dva dana imam jake bolove odmah ispod grudnog koša i kao da mogu da napipam nekakvu tvrdu kuglicu. Bol je tačno na sredini. Da napomenem da sprovodim UN dijetu i da 3-5 puta nedeljno trčim na traci.

Odgovor: Svako ko trpi jake bolove, pogotovu u regiji koju navodite treba da se javi na pregled svom ordinirajućem lekaru. Samo pregledom možemo utvrditi uzrok vašeg bola i prirodu kuglice koju ste napipali ispod grudnog koša. Za sada je savet da prekinete sa fizičkim aktivnostima koje ste naveli, do definisanja porekla tegoba. (Dr Milica Mugoša, DZ „Savski venac“)

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs