Odgovori lekara 22.1.2014.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Poštovani čitaoci, i ove srede lekari Doma zdravlja „Savski venac" odgovaraju na Vaša pitanja. 

Savet srede: Od „proleća“ usred zime do minusa, tako će biti narednih dana. Pad temperature predstavlja šok za organizam i utiče i na zdrave, ali i na hronične bolesnike. Zato provetravajte prostorije u kojima boravite, uzimajte vitamine i tople napitke, odmarajte se, a hronični bolesnici ne menjajte terapiju na svoju ruku.

Pitanje: Već nedelju dana imam hemoroide oko anusa. Šta da radim? Sada me ne bole, ali su i dalje iste veličine?

Odgovor: Tegobe koje navodite sve češće se javljaju usled: neredovne ishrane, smanjene fizičke aktivnosti i dugotrajnog sedenja. Hemoroidalna bolest (šuljevi) zahteva konzumiranje veće količine tečnosti (8-9 čaša vode dnevno), ishranu bogatu vlaknima (voće, povrće), redovnu fizičku aktivnost i promenu stila života (šetnja).

Ovakav način ishrane i promena stila života pogodovaće nastanku mekših stolica što će olakšati pražnjenje creva i smanjiti pritisak na anus. Pored ishrane primenite i svakodnevne tople kupke. Ukoliko su simptomi izraženiji mogu se uključiti antihemoroidalni preparati u obliku masti i čepića (Hepathrombin® H, Faktu...) kao i preparati diosmina (detraleks ili phlebodia) koji imaju vaskuloprotektivno i venotonično dejstvo. Savet je da ukoliko tegobe potraju, odete kod proktologa. (Dr Sandra Mrđa, Dom zdravlja „Savski venac")

Pitanje: Već neko vreme imam napade panike i straha. Dešavaju se često i to iz čista mira, kada čujem lošu vest ili pri buđenju. Tada mi telo podrhtava, a smirim se kada uzmem terapiju. Šta da radim, plašim se da mi se nešto ne dogodi?

Odgovor: Pacijenti se najčešće jave u ordinaciju lekara opšte medicine zbog osećaja gušenja, nedostatka vazduha, lupanja srca, preznojavanja, trnjenja, probadanja u grudima i mnogih drugih tegoba koje najčešće prate napade panike i straha. Najpre se mora isključiti organski uzrok, odnosno neko oboljenje. Zato i Vama savetujem da se javite izabranom lekaru koji će obaviti neophodnu dijagnostiku.

Ako ste to već uradili i ako je tada data terapija, savetujem Vam da potražite savet psihijatra koji će predložiti novu medikamentoznu terapiju kao i psihoterapiju. Vi ste već napravili prvi korak u lečenju, jer ste prepoznali problem i odlučili da potražite pomoć. Budite uporni i strpljivi, jer ne postoje brza rešenja za psihološke probleme, ali treba da znate se kod većine uz terapiju tegobe povlače ili su značajno umanjene. (Dr Milica Mugoša, Dom zdravlja „Savski venac")

Pitanje: Radio sam analizu krvi. Jedino je holesterol ispod granica normale. Da li je to dobro?(B.P)

Odgovor: Evropsko društvo za aterosklerozu je pre nekoliko godina dalo smernice da ukupni dozvoljeni nivo holesterola bude ispod 5, a triglicerida 1,7. Niskim vrednostima serumskog holesterola smatraju se sve vrednosti ispod 4 mmol/l mada zvanično ne postoji donja granica vrednosti ukupnog holesterola. Rezultati brojnih studija pokazali su da je nizak nivo ukupnog holesterola povezan sa nižom stopom smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, međutim primećeno je da su osobe sa niskim vrednostima sklonije depresiji i agresivnom ponašanju.

Snižene vrednosti holesterola su zapažene kod pacijenata sa: oboljenjem jetre, hroničnim oboljenjima creva i želuca, hipertireoidizmu (Bazedovljeva bolest) ali ne postoje dokazi o uzročnoj vezi. Ukoliko Vi nemate nikakve zdravstvene tegobe savetujem Vam da se zdravo i raznovrsno hranite, redovno vežbate, održavate normalnu telesnu težinu. Visoke vrednosti ukupnog holesterola su daleko opasnije. (Dr Snežana Kalabić, Dom zdravlja „Savski venac").

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs