Kako kontrole leta kontrolišu dronove

Vazdušna luka u Madridu je bila zatvoren,a a 26 letova je bilo preusmereno na druge aerodrome. Po proceduri, posle ovog incidenta mora biti sprovedena detaljna istraga, objašnjava gost Jutarnjeg programa, Petar Vojinović urednik portala Tango siks.

„Veoma je teško da piloti uoče dron, posebno te manje koji se koriste u komercijalne namene, one što snimaju svadbe na primer, što znači da su bili veoma blizu aviona. Već se na društvenim mrežama pojavljuju i snimci koje su putnici zabeležili kako dron udara u krilo ili slično, no i pored toga što on ne može drastično da ošteti letelicu, ukoliko ne pogodi motor, ali jako je bitno da dronovi ne smeju leteti blizu aerodroma“, naglašava Vojinović.

Postoje dronovi koji u sebi imaju sisteme koji im onemogućavaju da se uopšte polete u radijusu od pet do deset kilometara oko međunarodnog aerodroma. Direktorat civilnog vazduhoplovstva, kao regulatorno telo u Srbiji, je uvelo pravilo da svako mora da registruje svoj dron i Direktorat izdaje dozvole rukovaocima bespilotnih letelica.

„Ne postoji škola za obuku, mada se srpski klaster bespilotnih letelica priprema da započne akciju edukacije, ali je regulatorno bitno da nadzorno telo zna za svaki kupljen ili uvezen dron, da su registracije zavedene i da rukovaoci polažu neka opšta pravila uptrebe koja je veoma jednostavna, jedino je važno da se upoznaju sa lošim posledicama i štetama koje mogu izazvati, kako to ne bi radili“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Neke institucije u Srbiji već rade na izradi evidencija i aplikacija pomoću kojih će moći da se prati kada i ko leti u kom delu vazdušnog prostora. Pravilnikom je predviđeno da prostor odobren za korišćenje iznosi 500 metara u prečniku od operatera na zemlji, a da je maksimalna predviđena visina leta drona 100 metara.

„Veći broj manjih letelica komplikuje kontrolu, tako da ova pravila nisu toliko restriktivna, koliko su namenjena da se što bolje organizje praćenje ko sve leti radi opšte bezbednosti“, napominje Petar Vojinović.

Prema Zakonu o javnom redu i miru, ako upravljanjem dronom ugrozite nečiju sigurnost ili javni red i mir, plaća se kazna od 50.000 do 150.000 dinara. Predviđena je i kazna zatvora u trajanju od 30 do 60 dana. Dronovi ne smeju da lete noću zbog tehničkih ograničenja, mada postoje i oni koji mogu da dobiju dozvolu za noćno snimanje ukoliko poseduju dodatne svetlosne signalizacije kako bi bili uočljivi.

Dronovi brzo napreduju, ima ih koji lete brže od 100 kilometara na sat, težih od 20 kilograma i imaju male mlazne motore ili slično i veoma visoke performanse, mada se oni koriste pre svega u vojne svrhe.

Koncesionar Beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, kompanija „Vansi“ je nastavila dobru praksu i ima sistem za aktivnu zaštitu protiv dronova koji ne postoji čak ni u širem okruženju. Ovi sistemi imaju dvoslojnu zaštitu i mogu da onesposobe dronove, napominje urednik portala Tango siks.

„Međutim, tu je na delu neprekidna trka mačke i miša. Tehnologija se razvija, ali u tim trendovima zaštite Beogradski aerodrom će biti jedan od retkih koji će imati tako dobre sisteme obezbeđenja, ističe na kraju gostovanja u Jutarnjem programu Petar Vojinović.