Dve decenije „Simsa“ koji je od „ve-ce igre“ postao svetski fenomen

Kada je igra Sims (The Sims) puštena u prodaju 4. februara 2000. godine, njeni tvorci su bili spremni na neuspeh, a mnogi koji su radili u „Maksisu“ (Maxis) bili su sumnjičavi prema njenom komercijalnom potencijalu.

Zamišljena kao igra bez ikakvog cilja, sa neviđenim fokusom na detalje svakodnevnog života, igrači su u Simsu vodili svoje likove kroz njihov život, brinući se da ih hrane, operu, zabave i zaposle. Navodno, u „Maksisu“ je interni, podsmešljivi, naziv za Sims bio „ve-ce igra“, zbog toga što su igrači morali da vode računa i o ovoj vrsti fizioloških potreba svojih virtuelnih likova.

U vreme kada su se video-igare razvijale i pravile veliki napredak u pogledu grafike, koja je bila sve sličnija filmskoj, lako je pretpostaviti što su mnogi mislili da je ova igra loša ideja. Ali, umesto da crta holivudski spektakl, dizajner Vil Rajt se opredeli za klasičnu dečju igračku, i od Simsa napravio digitalnu kućicu za lutke.

Međutim, za razliku od prave kućice za lutke, Sims je ciljao na gotovo sve uzraste, čemu je Rajt postavio temelje još sa igrom Sim Siti koja je u mnogome doprinela preoblikovanju video-igara od hobija usmerenog na decu, do održivog proizvoda za odrasle.

Ubrzo po objavljivanju, bilo je očigledno da skeptici nisu bili u pravu. Sims je vrlo brzo postala najprodavanija igra, a tokom narednih nekoliko godina izdato je mnoštvo dodatnih paketa koji su osnovnoj igri dodavali tematske likove, predmete i funkcije, a već 2003. godine je urađena i verzija za konzolu. Usledila su tri nastavka, kao i koncepceptualna izdanja, poput Srednjovekovnog Simsa i verzije za mobilne telefone.

U vreme kada se Sims pojavio na tržištu su dominirale video-igre namenjene isključivo muškarcima. I mada deca nisu bila jedina ciljna grupa, ona su ipak, i dalje činila najveći deo baze igrača. Za roditelje, to je konačno bila igra koju su mogli da kupe svojoj deci bez bojazni da će biti izložena nasilju kao u većini ostalih video-igara. Mada je u Simsu bilo i tema vezanih za smrt ili seks, ton je ipak bio odmeren i pristojno upakovan. Još jedan od razloga što je Sims stekao popularnost je i to što je privukao ljude koji nikada do tada nisu igrali kompjuterske igre.

Posle dvadeset godina od kada je objavljeno prvo izdanje igre Sims, svet video-igara izgleda potpuno drugačije, ali ne i za igrače Simsa. Grafika je poboljšana, mada poslednje izdanje franšize, Sims 4, izgleda kao crtani film u poređenju sa ostalim igrama na tržištu, ali interfejs je postao složeniji i korisnicima nudi veći izbor karijera, hobija, interesovanja i mogućnosti interakcije među likovima. No duh i osećaj igre su ostali isti.

„Društvena interakcija i takmičarski duh u budućnosti će postati sastavni deo igre Sims, najavio je izvršni direktor EA, Endrju Vilson, po čemu su mnogi naslutili da se razmišlja o uvođenju opcije za više igrača. Multiplejer opcija omogućava da se igrači međtusobno takmiče jedni protiv drugih i da igraju zajedno, praksa koja je zaživela u mnogim drugim popularnim video-igrama. 

Ima i onih koji u ovoj simulaciji stvarnog života vide nešto neobično i nehumano. Međutim, možda u tome i jeste deo magije. Sims je iluzija kontrole koja nam omogućava da zamislimo uređeni svet u kome su bogatstvo i sreća samo nekoliko klikova od „Božjeg prsta“. Živeći u stvarnom svetu ispunjenom haosom i frustracijama, mnogima je ovo idealno mesto za beg i opuštanje.