„Kaspijsko morsko čudovište“ trune u luci, a moglo bi i da vaskrsne

Sovjetsko vojno rukovodstvo posvetilo je veliku pažnju projektovanju i razvoju ekranoplana, za koje se smatralo da će dati veliku prednost i mobilnost u eventualnom sukobu.

Ekranoplani nisu avioni niti hoverkrafti već su kategorizovani kao brodovi. Međutim, kreću se na veoma poseban način.

Oni se kreću „lebdeći“ nekoliko metara iznad vode pomoću površinskog potiska – otpora vazduha koji krila stvaraju u odnosu na površinu.

„Lunj“ klasu ekranoplana pokretalo je osam mlaznih motora „kuznjecov NK-87“ od kojih je svaki proizvodio 127 kilonjutna potiska.

Telo je bilo oblika uobičajenog za sve hidroplanove sa velikom pločom na dnu, koja se služila da mu omogući da „odskoči“ pred poletanje.

Sa krstarećom brzinom od 550 kilometara na čas, „lunj“ je bio veoma pokretan i omogućavao pokrivanje velike površine za relativno kratko vreme.

Leteća raketna krstarica

Osim brzine, prednost ekranoplana u odnosu na konvencionalne brodove bila je niske visine letenja bio gotovo nevidljiv za radare, a pošto nije bio uronjen u vodu, ni dubinske mine nisu predstavljale pretnju po njega.

Namenjen je bio površinskom pomorskom ratovanju, a bio naoružan sa šest lansera „P-270 moskit“ krstarećih protivbrodskih raketa.

Nije bio bez svojih mana, doduše. Kao i svi ekranoplani, nije mogao da leti iznad neravne površine, tako da je zavisio umnogome od vremenskih uslova i mirnoće mora. Manevarske sposobnosti su im veoma ograničene, a nisu mogli biti dodatno oklopljeni jer ne bi mogli da uzlete.

Jedini primerak koji je ušao u službu bio je „Md-160“, popularno nazvan i „Kaspijsko morsko čudovište“, 1987. godine. Iz upotrebe je povučen krajem devedesetih godina, i od tada trune u Kaspijsku.

Vaskrsavanje ekranoplana

Modernija verzija, nazvana „orlan“ (orlić), nalazi se u planu razvoja novog državnog programa naoružavanja od 2018. do 2027. godine.

Zamenik premijera Jurij Borisov najavio je 2018. godine da se planira izgradnja prototipa.

„Državni program naoružavanja uključuje i istraživanje i razvoj 'orlana', kao i njegovo unapređivanje, a to prvo podrazumeva konstrukciju prototipa koji će biti naoružan raketama“, rekao je Borisov.

Novom ekranoplanu namenjena je uloga zaštite severne morske rute gde je vojna i civilna infrastruktura slabo branjena.

Takođe, preduzimaće misije patroliranja, transportovanja i spasavanja na moru.